Neka svako čisti sopstveno dvorište

Posle dugo godina mlade glumice progovorile su u januaru javno o zlostavljanju koje su doživljavale.

Umetnički fakulteti u Srbiji i regionu, iako slučaj nije bio direktno vezan za njih, počeli su aktivnije da se suočavaju sa ovom temom.

Bolje su razumeli svoje nedostatke kad je reč o procedurama sankcionisanja počinioca i zaštite preživelih u slučajevima neprimerenog ponašanja između edukatora/ki i studentkinja/ata, fizičkog i verbalnog zlostavljanja, seksualne ucene i uznemiravanja.

Tokom cele godine piše se o tome da li se to i kod nas desio me too.

Kako god to zvali, ova godina jeste pružila priliku da se pokažu kapaciteti, prioriteti i strategije institucija i organizacija u kulturi kada se radi o seksualnom nasilju.

Koliko god sektor kulture želeo da se prikazuje kao emancipovan, progresivan i onaj u kojem vlada jednakost, to nije slučaj.

Rodna, kao i drugi vidovi neravnopravnosti (i dalje) su izuzetno prisutni u polju umetnosti i kulture, kod nas, kao i u regionu.

Brojne organizacije, umetnice, radnice u kulturi i istraživačice bave se temom rodne diskriminacije i marginalizacije žena u umetnosti i kulturi već dugi niz godina, pa i decenijama, a mi se pravimo kao da ti silni podaci, svedočenja i znanje ne postoje.

Prema istraživanju koje je u toku, dve trećine umetnica i radnica u kulturi u Srbiji ispitanica tokom školovanja susrelo se sa lascivnim govorom i neprimerenim komentarima, skoro trećina sa neželjenim dodirima, 10 odsto sa seksualnim napastvovanjem, a 6,5 odsto sa seksualnom ucenom.

U periodu njihove profesionalne karijere, procenat onih koji su bili izloženi lascivnom govoru i neprimerenim komentarima je još veći, kao i procenat onih koje su pokušali da seksualno ucenjuju.

Njih dve trećine osetilo se diskriminisano u svom profesionalnom okruženju zato što su žene (Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost, istraživanje u toku, CESK, NKSS, FEMIX i konzorcijum organizacija).

Ključno je veće učešće i odgovornije ponašanje institucija, i to ono koje uvažava i prepoznaje znanje i iskustvo ženskog pokreta, stručnjakinja, i samih (mladih) žena.

Na Fakultetu dramskih umetnosti početkom ove godine pokrenuta je Platforma protiv nasilja, koju su činili zajedno istaknuti profesori/ke i studenti/kinje FDU, kao prvi pokušaj strukturisanog, pažljivog i dostojanstvenog bavljenja ovom temom i problemom u našoj kući, a početkom ovog semestra održano je i nekoliko događaja u saradnji sa FMU i ženskim organizacijama sa ciljem obrazovanja, podizanja svesti, razmene znanja i iskustva.

Izuzetno je važno što je FDU odlučio da se aktivno uključi u ovu borbu i na taj način podrži studentkinje, bivše, sadašnje, buduće… ali nam, takođe, dalji rad na mehanizmima prevencije, zaštite i sankcionisanja tek predstoji.

Važno je da svako, pa i kulturne institucije čiste sopstveno dvorište, a ne da neprijatne teme i diskusije guramo pod tepih, a probleme „rešavamo unutar kuće“, jer se problemi tako ne rešavaju, već se nasilje, seksizam, ponižavanje i zloupotrebe normalizuju.

Mlade žene neće još zadugo pristajati na ono što su možda naše majke morale da tolerišu jer je bilo normalno. Nije normalno i nikad nije stvarno bilo normalno, ako zaista težimo kulturnoj raznolikosti, ravnopravnosti i pravdi.

Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji