Krizni štab Srbije još uvek nije doneo posebne mere povodom uskršnjih praznika, kada se očekuje veći broj dolazaka građana iz inostranstva, za razliku od prošle godine kada su na snazi bile stroge mere karantina i policijskog časa a u zemlju pristiglo blizu 400.000 građana.
Slike praznih ulica, privođenja onih koji su kršili epidemiološke mere i sudskog kažnjavanja građana deluje da se sada neće ponoviti, iako brojke zaraženih na dnevnom nivou ukazuju da virus ne popušta. Sa trenutnim brojem od preko 5.000 zaraženih dnevno Srbija dočekuje period praznika za velikim izazovima, za razliku od prošle godine kada je u istom periodu bilo oko 700 zaraženih.
Prvi test biće već za vikend, kada se obeležava Uskrs po gregorijanskom kalendaru, tokom koga se očekuje dolazak onih koji rade u inostranstvu. Na području Vojvodine zbog praznika neradno je već od 2. aprila, dok će se praznovanje za pravoslavne nastaviti poslednjeg vikenda u meseca, jer Uskrs pada na 2. maj.
Epidemiolog i član Kriznog štaba profesor dr Branislav Tiodorović izjavio je za medije da bi uskršnji praznici mogli da budu proslavljeni samo uz osnovne epidemiološke mere, koje podrazumevaju nošenje maski, distancu i dezinfekciju.
S druge strane, dr Milanko Šekler, virusolog Veterinarskog instituta Kraljevo, kaže za Danas da trenutna situacija sa brojkom od oko 5.000 obolelih na dnevnom nivou nikako nije stabilan trend, a iz dana u dan relativno je isti broj preminulih i pacijenata na respiratorima.
– Sa ovolikim brojem obolelih zdravstveni sistem jedva uspeva da se izbori, čini mi se da je to na granici izdržljivosti. A to da li će tokom praznika doći do daljeg širenja virusa zavisi i od mera koje budu na snazi i njihovog poštovanja. Podržavam Krizni štab da donese striktne mere, jer sada imamo na snazi mere koje su deo kompromisa. Često se spominje ekonomija kao razlog da se mere ublaže, ali u odnosu na nju medicina je egzaktna, prirodna nauka i ako kao takva kaže da su potrebne određene mere u suzbijanju virusa, onda to nema alternativu. Sada je vreme za medicinske odluke, objašnjava dr Šekler.
Prema poslednjim odlukama Kriznog štaba, ulazak u Srbiju moguć je uz PCR test ili karantin, a vakcinisanim putnicima i sa potvrdom o potpunoj vakcinaciji nekom od vakcina dostupnih u Srbiji. Potpuna vakcinacija podrazumeva obe doze vakcina Fajzer, Sputnjik V ili Sinopharm, ali i jednu dozu AstraZeneca vakcine.
Izuzeci za region i SAD
Ulazak putnika u Srbiju bez testiranja moguć je licima koja dolaze iz Albanije, BIH, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore i Mađarske, dok je licima koja dolaze iz SAD omogućeno da umesto negativnog PCR testa prikažu negativan Rapid test.
Obavezna vakcinacija medicinara
Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović najavio je juče pokretanje zahteva za uvođenje obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika u Srbiji. On je kazao da bi time oni bili zaštićeni od virusa korona ali i pacijenti, kao i da bi to pružilo „dodatni zamah“ procesu imunizacije stanovništva.
Doneti protokol za treću dozu vakcine
Za sve one kod kojih se posle revakcine nisu stvorila antitela, važno je da se napravi Protokol kako bi primili treću dozu i tako se zaštitili od eventualnih komplikacija usled oboljevanja od koronavirusa, poručuje Milanko Šekler za BIZLife portal.
„Ukoliko neko posle revakcinacije nema antitela, valjalo bi da se organizam ponovo stimuliše, a vidim da se u nekim zemljama prave protokoli da se u tom slučaju primi i treća doza, podržavam to i apelujem na naše imunologe i ostale kolege da se napravi Protokol za to i kod nas“, poručuje Šekler.
Dodaje da vakcine različitom brzinom reaguju na stvaranje antitela, pa tako vakcine Fajzer, Sputnjik i AstraZeneka imaju „skraćeni postupak“, i dovode do bržeg stvaranja antitela, a kineska „Sinofarm“ radi „standardno“, odnosno nešto sporije dovodi do toga. Ističe da se mnogi građani žale i brinu zbog toga što nakon vakcinacije kineskom vakcinom nisu dobili antitela, ali da on lično zna za dosta slučajeva da se to nije dogodilo ni posle vakcinacije drugih proizvođača.
On dodaje da količina antitela, kao i celokupan imunitet, zavise i od mnogih drugih faktora, a među njima su i stres, način života i ishrane, toga da li se dovoljno spava.. „Ja sam lično takav primer i imam još nekoliko kolega koje žive stresno kao ja, te takođe nemaju antitela“, navodi sagovornik i podseća da vakcina nije garancija da se neko neće razboleti, ali da ipak sprečava najteže forme bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.