Nekadašnji ministar obrazovanja Slovenije: Matura treba da funkcioniše bolje od Ministarstva odbrane ili finansija

I dok Srbija čeka novog ministra prosvete koji treba da razreši ovu dilemu, Slovenija državnu maturu sprovodi od 1995. godine i to tako što svi fakulteti upisuju studente na osnovu rezultata maturskih ispita.

Dodatni ispiti za proveru sklonosti i sposobnosti postoje samo na umetničkim fakultetima i to se do danas nije promenilo iako je bilo nekih pokušaja da se postojeći sistem maturskih ispita sruši.

Nekadašnji slovenački ministar obrazovanja Slavko Gaber, za vreme čijeg mandata je uvedena državna matura, kaže za Danas da sa fakultetima nije bilo velikih problema.

– Nama je trebalo dva meseca intenzivnih razgovora, da postignemo dogovor sa univerzitetima. Dva su bila načina na koji smo uspeli da ubedimo fakulete da imaju poverenja u državnu maturu. Mi smo na pripremi celog sistema radili sa Oksford centrom iz Engleske koji ima veliku tradiciju u ovoj oblasti, a u Sloveniji se tada verovalo, da ako nešto stranci podupiru, to znači da nismo mi izmislili, pa je tako dobro. Drugi mehanizam preko kojeg smo ih uverli je to da smo na čelo grupa za različite predmete stavili univerzitetske profesore, što važi i danas. Recimo, ljudi sa univerziteta su bili glavni u komisijama za maturu, kao i u potkomisijama za određene predmete. Tako je postalo jasno, da će kvalitet, standard mature uveliko zavisiti od njihovog rada – kaže Gaber, koji je danas profesor na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

Iza priče o državnoj maturi, kako ste rekli, stajala je još veća priča.

– U Sloveniji je postojala svest da nam treba eksterna provera znanja. Pored ocena iz srednje škole koje se uzimaju u obzir prilikom upisa na studije, nužno je obaviti korekciju koja omogućava nastavnicima iz srednjih škola da proveravaju kakve su njihove ocene u relaciji sa onima koje su istim osobama date spoljašnjom proverom. Pritom se ne zna ko je ocenjivao, a i taj ko ocenjuje ne zna koga ocenjuje. Ideja meritokratije je tada bila jaka u Sloveniji i to je jedan od razloga zašto je sve prošlo bez većih problema. Ne znam kako bi to danas prošlo. Ali kada sa ove distance sve to posmatram mislim da je bilo ključno što smo mnogo toga dali u ruke ljudima iz visokog obrazovanja.

Da li ste sa fakultetima postigli kompromis o vrednovanju rezultata državne mature pre nego što ste osmislili ceo koncept i krenuli da ga primenjujete? U Srbiji se pitanje vrednovanja državne mature otvara praktično na kraju umesto da je u startu postignut dogovor.

– Uporedo sa pripremanjem Bele knjige o obrazovanju u Sloveniji vođeni su razgovori o spoljašnjem ocenjivanju i tada smo diskutovali i sa univerzitetima i sa nastavnicima iz srednjih škola i o državnoj maturi. Bela knjiga je objavljena 1995, tokom 1996. je uspostavljen zakonski okvir i do 1999. smo pripremali kurikularnu reformu, a matura je startovala 1995.

Neki smatraju da je za uspeh državne mature bilo presudno to što ste u vreme kada je uvođena bili drugi čovek u državi i partiji, odnosno što ste imali veliku političku moć i što ste gotovo svakodnevno javnosti objašnjavali u čemu je značaj mature.

– Mi smo kao zemlja u to vreme pokušavali da postignemo neku vrstu nacionalnog dogovora, ne samo kuda želimo da idemo na polju edukacije, već i šire. Postali smo nova zemlja i diskutovali smo o tome ko smo mi i šta ćemo biti u budućnosti. Unutar tih diskusija obrazovanje je bilo jedna od ključnih stvari. Bilo nam je jasno da smo mala zemlja i da, ako nećemo biti relativno jaki u obrazovanju, nemamo šta da tražimo u društvu razvijenih. Nismo imali iluzija da nas u Evropi čekaju kako bi nam pomogli, već nam je bilo jasno da se moramo takmičiti sa drugima i zato smo tražili podršku tadašnjeg premijera Drnovšeka. Imao sam čast da radim sa njim i on je znao šta radi. A meni je bilo jasno da, kada radite tako velike promene kao što smo ih mi radili, ne možete sebi priuštiti da verujete da to nije političko pitanje. Mi smo čak sufinansirali glavne slovenačke novine Delo, koje su jednom sedmično objavljivale prilog posvećen obrazovanju. U pitanju nije bila samo matura nego i opšte pozicioniranje obrazovanja u društvu. Moje mišljenje je tada bilo da ćemo lakše dobiti novac od Vlade ako je tema obrazovanja prisutna u javnosti svaki dan, jer nijedna vlada ne daje novac olako. Bavili smo se i prosvećivanjem javnosti, ne samo preko medija. U vreme kada smo pravili Belu knjigu o obrazovanju sa ekipom stručnjaka za obrazovanje u različitim školama razgovarali smo sa nastavnicima, roditeljima i ljudima iz uprave opština pa je tako sve to prilično lako i dobro uspelo.

Da li je bila olakšavajuća okolnost što ste u više mandata bili ministar obrazovanja?

– Naravno. Ja sam u prvu Vladu ušao relativno mlad, sa 34 godine i cela ekipa sa kojom sam radio u Ministarstvu obrazovanja je dolazila iz struke, jako dobro smo znali o čemu pričamo i imali smo dosta energije. Deset godina sam bio ministar i sam sam odlučio kada je trenutak da se povučem i vratim na univerzitet. Naravno bilo je tu i iluzija: sam sam u sve to ušao sa iluzijom da će biti dovoljan jedan mandat da sredimo stanje u obrazovanju. Nakon 10 godina bilo mi je jasno, da veće promene u edukaciji traže više vremena.

U Srbiji je ista politička opcija na vlasti 10 godina, ali se uvođenje državne mature stalno odlaže. Kako koji ministar dođe na čelo Ministarstva prosvete odlaže maturu i sada čekamo novo kadrovsko rešenje da čujemo kakva je njena sudbina.

– Solidno znam vaše eksperte, od profesora Ivana Ivića koga kao i profesorku Anu Pešikan visoko cenim, Aleksandra Baucala, Dragicu Pavlović Babić i još neke druge i još u vreme kada je premijer bio Zoran Đinđić smo razgovarali šta bi bilo dobro raditi. Mi smo imali sreće, malo veštine i uz to i nešto znanja o tome kako za reformu okupiti kompetentnu grupu ljudi. Ja se bavim sociologijom obrazovanja i pratim šta se zbiva u obrazovnim sistemima u svetu, a u vreme kada sam bio ministar oko mene je bila jaka grupa stručnjaka poput vašeg Obrazovnog foruma. Srbija ima struku koja je dovoljno jaka, a da li imate političke garniture kojima je obrazovanje važno ili su orijentisane na neku drugu oblast, to je drugo pitanje i bojim se da je pitanje retoričko. Ako neka partija toliko godina ima mogućnost trasirati put Srbije što se tiče obrazovanja i to ne uradi, za mene je to već odgovor na pitanje. Mi smo imali sreću da je premijer imao sluha za obrazovanje, ali nije bilo samo to. Ekipa koja je tada bila u Ministarstvu prosvete je bila jaka i jedna od glavnih disidenskih grupa kada se trebalo suprostaviti usmerenom obrazovanju i ostala je aktivna, spremna da odradi i posao oko formiranja relativno savremenog sistema edukacije u samostalnoj Sloveniji.

Imate li savet za vlasti u Srbiji koje su ključne stvari da bi državna matura uspela?

– Ne smatram da ja treba da vam govorim šta treba da uradite, ali to da se mišljenje stalno menja, da se najavljuje uvođenje mature, pa odlaže ne bih savetovao, jer državna matura nije za igranje. Mi smo u Sloveniji konsultovali strance, ali nismo prepisivali njihova rešenja, već su kroz upoređivanje naših ideja s njihovim o svemu promišljali naši stručnjaci i mislim da i vi treba da idete u tom pravcu. Potreban je novac, politička volja, partnerstvo ljudi iz škola, sa fakulteta i sa instituta, ali smer i uspostavljanje sistema je u vašim rukama.

Dakle, ništa ne treba raditi u malim grupama i iza zatvorenih vrata? Jer u Srbiji se upravo tako radi.

– Mene knjige i iskustvo uči da ne. Ako hoćete da ljudi nešto prihvate kao da je njihovo vlasništvo, kao da njima pripada, onda ih morate uključiti u konceptualizacije, pripremu i tek onda u izvođenje. Ko ima strah od toga da će neko reći da je bolje da se radi na drugačiji način od onog kako je on zamislio, treba da nađe drugi posao i da se ne bavi obrazovnom politikom. Reforma obrazovanja je suviše kompleksna in za naciju ključna materija. Možda ima smisla napomenuti, da se čini, da nije svako razdoblje jednako dobro za promene. Mi smo ih uvodili kada je u Sloveniji bilo očekivanje nacije da će se upostaviti novi sistem i obrazovanje je bilo deo te priče. Međutim, ako u društvu postoje utemeljene strukture koje već imaju strukturisane grupne interese onda je mnogo teže uvesti promene, iako je i tada nužno da se one naprave.

Pomenuli ste da je bilo pokušaja da se odstupi od postojećeg koncepta državne mature.

– Na Pedagoškom fakultetu gde predajem bilo je ideja da bismo mi na intervjuu koji bi trajao 20 minuta ili pola sata trebali odlučiti koji kandidati bi se upisivali na studije. Ja sam bio snažno protiv toga i ne bih sebi priuštio da nekom na osnovu takvog razgovora kažem da nije dovoljno dobar da bude nastavnik ili nastavnica. Ako mi nismo u stanju da tokom čitave prve godine na primeran način sugerišemo nekome da je bolje da promeni domen u kojem se sprema za buduću profesiju, još manje smo sposobni da to napravimo za 20 minuta, a da to bude pravedno i dobro što se tiče kvaliteta odabira kandidata. Slovenija je ranije imala situaciju da su uvek na kraju liste upisanih kandidata bili neki čije ste roditelje znali jer su bili socialno dobro pozicionirani. Za to postoji ime, to je korupcija. Na sreću mi smo tada odlučili da Slovenija ne može biti zemlja korupcije i rezultat poslednjih izbora u našoj zemlji je ponovo odluka građana koji su rekli: „Ne hvala, to neće biti takva zemlja.“

Nema prostora za greške

Šta je bilo najteže u uvođenju državne mature?

– Meni lično ništa nije bilo teško, ali sam se najviše pribojavao kako će sve to funkcionisati. Matura je mehanizam koji treba da funkcioniše bolje od Ministarstva odbrane ili finansija. Vi naprosto ne smete da napravite grešku. Stepen obezbeđenja u našem Centru za maturu je bolji nego u Ministarstvu odbrane. Ako „procure“ zadaci, ako neko vara, vama je pala matura i na kraju krajeva, zbog toga ministar obrazovanja mora da ode. Tu nema šale. Nije slučajno što su nam konsultanti bili Englezi koji imaju više od sto godina tradicije u toj oblasti. Puno sreće u pripremi i implementaciji mature želim vašoj zemlji.