„Neke od PM čestica koje akumulirate ostanu zauvek u vama“: Klimatolog izneo podatak koliko godina kraće živimo zbog zagađenog vazduha

Prema rečima dr Šoštarića iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, svakog oktobra se događa ista situacija sa zagađenjem vazduha jer počinje zima.

„Imamo hladne noći i tople dane, aktiviraju se individualna ložišta iako zvanično grejna sezona nije počela. Ko ima mogućnost i ko oseti potrebu ih aktivira, jer su tokom noći već jednocifrene temperature. U sprezi sa takvim klimatskim uslovima dolazi do toga da su nam uslovi pogodni da se zagađujuće materije koje se emituju u individualnim ložištima, i iz saobraćaja, zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i onda dolazi do pojave zagađenja – objasnio je dr Šoštarić. – Elektrane u Beogradu su gasifikovane i emisija zagađujućih materija je veoma mala. Najveći problem su individualna ložišta jer se koriste čvrsta goriva koja mogu biti lošeg kvaliteta. To su  ili vlažna drva ili ugalj niske kalorijske vrednosti koji usled nepotpunog sagorevanja i loših peći dovode do velikih emisija zagađujućih materija“, objasnio je dr Šoštarić.

Ukazao je i na to da naslovi da je Beograd gori od Delhija nisu relevantni

„To je senzacionalizam. Nije tačno da je u Beogradu zagađeniji vazduh nego u Delhiju. Kvalitet vazduha u gradovima širom sveta se poredi na osnovu godišnjih koncentracija srednjih vrednosti. Može u nekom trenutku da emisija štetnih gasova bude slična kao u Delhiju ali svakako kada pogledate izveštaj tih sajtova, vidi se da Beograd nije tako zagađen, nije u vrhu“, rekao je on.

Naglasio je i da je prosek je jedini relevantan

„Važno je da se informišete na sajtovima koji imaju podatke iz akreditovanih laboratorija. Gradski zavod za javno zdravlje za teritoriju Beograda ima 25 mernih stanica, imamo svoju internet stranicu beoeko.com gde se svakog sata ažuriraju podaci i iz velikog broja podataka se izvlače informacije o tome kakav je kvalitet vazduha. Važno je da građani imaju informaciju o tome i da prilagode svoje ponašanje kako bi preventivno delovali na zdravlje“, rekao je Šoštarić.

Šoštarić je na televiziji K1 danas objasnio i da se brojevi koje vidimo u stranim aplikacijama zapravo odnose na indeks kvaliteta vazduha.

„Na primer, broj 151 je samo numerički izraženi indeks kvaliteta vazduha koji mi izražavamo opisno: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Indeks kvaliteta vazduha za koji smo se mi opredelili je jako dobar i precizan, od 1953. radimo te analize i imamo mnogo iskustva. Sam indeks kvaliteta vazduha objavljujemo na našoj stranici gotovo 15 godina. To nije bilo toliko aktuelno ranije. Shvatili smo koji je najbolji način da sve obračunamo – kazao je dr Šoštarić, načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha.

Dodao je i da je trenutna vrednost 11 puta veća nego srednja godišnja prosečna vrednost. i da takva situacija nije česta.

„Kada bismo uzeli godišnju vrednost, uprkos tome što svakako dolazi do epizodnih zagađenja, stanje nije tako strašno kako se predstavlja. Kvalitet vazduha se menja iz sata u sat. Mi na 25 mernih mesta u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda sprovodimo ispitivanje kvaliteta vazduha i šaljemo građanima informacije. Strane aplikacije na drugačiji način obračunavaju indeks kvaliteta vazduha“, navodi dr Šoštarić

Šoštarić je u „Uranku“ kazao da je zagađenje vazduha prisutno da treba da se prati, i da zaslužuje veliku medijsku pažnju.

„Važno je što dobijamo medijsku pažnju koju ranije nismo dobijali i imamo priliku da građane upoznamo sa našom mrežom mernih stanica i pozovemo ih da se informišu. Informišite se kada je vazduh dobar za provetravanje. Najčešće od 11 do 17 časova bude dobar vazduh. Kako pada mrak, zađe sunce i aktiviraju se individualna ložišta, ljudi se vraćaju sa posla, aktivira se saobraćajni špic i tada je vazduh zagađeniji. U planu je još pet mernih stanica u 2023. godini. Svaka opština u Beogradu ima bar po jednu mernu stanicu. Kvalitet vazduha stalno varira i ne možemo reći koja opština ima najbolji vazduh“, kazao je dr Andrej Šoštarić.

Profesor fizičke hemije dr Svetlana Stanišić, kazala je danas u „Uranku“ da za zagađen vazduh u Beogradu ima nekoliko razloga.

„U poslednjih 15 godina u Beogradu je dupliran broj vozila, nemamo metro, uvoze se polovna vozila. Kada zastanete vidite da vozila ostavljaju za sobom ulicu u gareži i dimu. Ovo je grad koji nije planiran za ovoliki broj stanovnika. Velika je gustina naseljenosti, zgrade se grade tako da se prekida ventilacija vazduha. Visoke zgrade se grade i sprečavaju disperziju zagađenih materija. Najveći problem za nas je upotreba čvrstih goriva, pre svega uglja, a kod nas se u Kolubari vadi lignit koji je najmanje kvalitetan ugalj na svetu. Poređenja radi, crni kvalitetan ugalj ima 85 odsto ugljenika, a ovaj naš ima između 25 i i 35 odsto. U Kolubari kada bi uključili filtere za prečišćavanje vazduha pitanje je da li bi više struje proizveli ili potrošili. Još kada se koristi jalovina, kada se meša sa blatom, taj lignit je tek malo bolji od blata“ objasnila je profesorka na televiziji K1.

Istakla dr Stanišić i to da imamo od 250.000 do 300.000 individualnih ložišta u kojima ljudi pale patike, gumu, plastiku, ambalažu… i ne čiste dimnjake, te da i to uzorkuje veliko zagađenje.

Profesorka Stanišić objasnila je da i drugi gradovi u Srbiji imaju problem goriva, kao i da su PM čestice odgovorne za razboljevanje i hronične bolesti

„Ugalj je kroz istoriju poznat po tome da je davao velika zagađenja i veliku smrtnost. Počevši od primera iz Londona pre 70 godina, pa Irske, Kine… Nemamo sredstava da pređemo na druga goriva – stava je profesorka fizičke hemije. – Magla je bezopasna,  to je vodena para i to je u redu. Istina, ona pomaže rastvaranje kiselih oksida i kada se udišu to iritira i može da pokrene napad astme. PM čestice, kada ih udišemo, prelaze u cirkulaciju, u krvotok, i utiču na kardiovaskularni sistem. Obično ljudi spominju respiratorne probleme, ali u stvari kardiovaskularni sistem je prvi ugrožen. Srčani i moždani udari imaju veze sa dugoročnom izloženošću zagađenom vazduhu“, kazala je dr Stanišić u „Uranku“.

Dr Vladimir Đurđević kazao je danas na televiziji K1 da je naš najveći problem to što se problemom zagađenog vazduha ne bavimo već jako dugo.

„Znamo sve. Prošle godine je završen dokument koji se zove Program kvaliteta vazduha u Republici Srbiji do 2034. godine. Taj dokument je izrađen za Ministarstvo životne sredine i u njemu postoje sve informacije o zagađenju vazduha – i ko je najveći zagađivač, i zašto, i koliko ljudi prevremeno umire zbog toga, i koliko nas košta da implementiramo mere. Za svaku predloženu meru procenjeno je koliko će smanjiti zagađenje. U tom dokumentu sve stoji, ima 100 strana“, rekao je Đurđević.

U pomenutom dokumentu navedena je i zaprepašćujuća brojka koja pokazuje koliko ljudi baš zbog zagađenog vazduha umre svake godine u Srbiji.

„U Srbiji prevremno umre 12.000 ljudi godišnje i ako bismo stavili na sve naše termoelektrane i velike fabrike filtere, istog trenutka bismo taj broj smanjili za 3.000. Najrelevantniji broj o kojem bi trebalo da govorimo je ta prerana smrt u Srbiji. Najgori smo u Evropi po tom parametru. Prema podacima Agencije za životnu sredinu Evropske unije, u Srbiji prerano zbog zagađenja vazduha umre 15.000 ljudi godišnje. Radi se o velikom broju i ti brojevi nam pokazuju koliko je zagađen vazduh, to je najdirektniji merač. Nije bitno da li je u pitanju jedan ili drugi sajt koji pruža podatke o zagađenju. Podaci se razlikuju jer naše institucije imaju labavije kriterijume nego strane institucije. Posebno su ugrožene osobe koje pate od kardiovaskularnih problema, deca… a naše institucije se igraju sa tim izrazima „prihvatljivo“. Kada pogledate za koga je prihvatljivo, vidite da je samo za zdrave prihvatljivo“, kazao je dr Đurđević u „Uranku“.

Beograd je nepovoljan zato što ne postoji grad u Evropi koji ima termoelektrane od 3.000 megavata u okruženju od 50 kilometara.

„To je nepovoljnost i ne postoji grad u Evropi koji uz te tri termoelektrane ima i „Sartid“ u Smederevu. To su ogromni zagađivači. Iz tog dokumenta se vidi da je pola-pola, nisu krivi samo ljudi sa individualnim ložištima i automobili, već i veliki zagađivači i toplane. Imamo mnogo toplana koje koriste mazut koji se više ne koristi nigde“ kazao je Đurđević.

Problem je u tome što, kako kaže Đurđević, navedeni dokument ne obavezuje samo Ministarstvo životne sredine već i druga ministarstva koja su „važnija“.

„To su Ministarstvo finansija i Ministarstvo energetike. Ona treba dobro da zasuču rukave da bi se taj program implementirao. Ekologija jeste politika, jer sve ovo o čemu govorimo je javna politika. Mi bi trebalo da biramo da li da novac potrošimo na svež vazduh ili na nešto drugo. Zagađenje će narednih dana biti manje – kreće vetar i pašće kiša verovatno za koji dan, tako da će to verovatno da doprinese. Taj sloj u kome se sakuplja zagađenje će se podići. Visina tog sloja, ako nema vetra i sunca, može da bude nekoliko stotina metara, ali kada se meša vazduh sa vetrom, zagađenje se raširi na kilometar, kilometar i po, podiže se „plafon“ i lakše se diše. Treba da volimo Košavu, da tada luftiramo domove i šetamo pored Dunava“, objašnjava Đurđević.

Još jedan zaprepašćujući podatak izneo je danas dr Đurđević u „Uranku“.

„Ja sam svestan da živim u riziku zbog zagađenog vazduha i da ću zbog toga verovatno da živim kraće nego da živim na nekom drugom mestu u Evropi. Moramo da se pomirimo sa tim. Mi u proseku živimo četiri do pet godina kraće nego ljudi u Zapadnoj Evropi. Ja kao naučnik prihvatam tu činjenicu, jer razumem brojeve. To jeste neprijatna činjenica, ali moramo da se pomirimo sa tim. Kada ste izloženi ovako velikim koncentracijama u pojedinim delovima godine, neke od PM čestica koje akumulirate ostanu zauvek u vama. Kada uđu u organizam ostaju tu zauvek. U Južnoj Koreji su ljudima u mozgu našli PM čestice koje su posledice zagađenja“, zaključio je Đurđević.