Neko beše i jeste Duško Bjelica

Za one koji znaju da je lako prevariti oko, a teško izdati srce, ovo ja faktografski narativ o četiri decenije akademske posvećenosti i maestralni spomenik longitudinalnom naučnom istraživanju bivšeg predsednika Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore, dekana Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nikšiću, predsednika i osnivača Crnogorske sportske akademije, urednika časopisa Montenegrin Journal of Sports Science and Medicine…

Prošlost je biografija, a sadašnjost bibliografija profesora Bjelice, zastupljenog u mnogobrojnim publikacijama, od Sežane do Đevđelije. U pokušaju koji je čini se vanserijski uspeo da izbegne jednodimenzionalni lavirint, njegova višedecenijska istraživanja, analize, sinteze, traganje novih i boljih rešenja, tematski je izvrsno obradio afirmisani autorski tandem Petar Krivokapić – Nada Drašković. Život i delo profesora Duška Bjelice, nemoguće je definisati, na 500 strana, samo i jedino po zakonima fizike. Takođe, aritmetika je u ovom odmeravanju snaga izgubila bitku sa multidisciplinarnim pristupom, pre i posle svega, zato što savremeni sport nije carstvo mašte ili nekakav akademski Diznilend.

Naprotiv, u publicističkoj prozi, baziranoj na naučnim metodama, profesor Bjelica je na biografsko-bibliografskom skeneru, u žanru polifonije. Na dvodelnom pijedestalu, uravnotežene biografije i bibliografije, pod analitičkim radarom akademske izvrsnosti, rezultirao je naučni sistem koji je motivisao dr Bjelicu da recipročno prezentira teorijska i primenjena empirijska istraživanja u karentiranim, visoko uticajnim časopisima. Međutim, ako pobeda nije sve, akademska želja za pobedom jeste. U toj situaciji moderno fizičko vaspitanje je pozicionirano slično koščici dinosaurusa iz koje je moguće rekonstruisati genotip antropometrijskih parametara. Kao Borhesov imperativ, odnosno punokrvna priča, jedinstvena i originalna, u kojoj uspeh nisu samo rezultati, ni brojevi onoga što je ambiciozni prof. dr Bjelica postigao u međunarodnoj konkurenciji, nego ono što je brisanjem razlike između nemogućeg i mogućeg, zahvaljujući odlučnosti postigao.

Apostrofirani sin Jevrema, doktora nauka ruske i sovjetske književnosti i učiteljice Milke, ne krije slavodobitnički recept. Posle 15 međunarodnih naučnih konferencija, učešća na kongresima, simpozijumima, inostranim forumima i nedavnih promocija u Podgorici, Sarajevu i Prištini, pred licem javnosti, dr Bjelica je u šampionskom stilu, priznao: „Mogu da izgubim i da pobedim, ali nikad neću biti poražen.“ Indirektno i filozofski, za dr Bjelicu nije gotovo, dok nije gotovo. Znači, gubitnik ste tek kad prestanete sa pokušajem. Zlatne medalje su izlivene od znoja, upornosti i do automatizma refleksnih treninga. S nadom u srcu i snovima u glavi, uz večito podsećanje i priznanje da je teže ostati na vrhu, nego stići do prvog mesta. Na vrhu su usamljeni, ali je perspektiva u množini, u profesionalnom, odgovornom i posvećenom kolektivu.

Timski pristup obeležili su isti ciljevi. Sistematično istraživanje periodičnih i monografskih publikacija u kojima je dr Bjelica objavljivao ili bio citiran. Metodološki svaka od 3.208 bibliografskih jedinica, svrstana u osam grupa, obrađena je de visu, uvidom u original, što je za personalnu bibliografiju impresivan broj i rekordan domet. Decenije neumorne i predane stvaralačke aktivnosti, u punom zamahu, krunisane su sa 59 autorskih i koautorskih publikacija profesora Bjelice. Naravno, kao što reče Štefi Graf, tek kad izgubiš nekoliko puta, shvatiš kako je teško pobeđivati. Onda, postoje jedino dve mogućnosti, u pogledu posvećenosti. Samo onaj ko vidi nevidljivo, može učiniti nemoguće. Ili ste IN ili ste OUT. Između njih, ne postoji život.

Profesor dr Duško Bjelica živi za nauku i fizičko vaspitanje. Fascinacija njegovih naučnih podviga je prava mera, a ne dužina njihovog trajanja, u konkurenciji veličanstvenog fenotipa svetskog sporta. Zato nije iznenađenje što su biografske knjige u anglosaksonskom svetu izuzetno popularne već decenijama, eksponencijalno ušle u balkansku modu. U tom smislu, u ovoj i moru biografija, važna je formalna originalnost. Zato je knjiga Prof. dr Duško Bjelica: Bio-bibliografija formalno podeljena na dva dela, iako je od prve do poslednje strane glavni akter sve vreme ista osoba.

Govoreći o drugima, čovek uvek govori i o sebi. Takav zaključak se može i obrnuti. Na tom tragu je prof. dr Bjelica, kao inspiracija za naličje naslova. Jer, u bibliografiji pozamašnijoj od biografije, drugi naslovi, razni drugi citati i mnoge druge ilustracije govore upravo o dr Bjelici – planetarnom rekorderu po broju citata. Više nego dovoljno za susret s istorijom sporta, u budućnosti fizičkog vaspitanja. I suprotno, sve u prilog tranzicionih istomišljenika koje raduju međusobni afiniteti, u različitim geografskim zonama, po kojima je Prizren duhovno bliži Sarajevu, nego što je tom Sarajevu duhovno slično Cetinje, ili Trebinje, makar mu ovi gradovi i geografski bili tako blizu… Vranju je po mentalitetu bliži Mostar i Banjaluka, nego susedni Leskovac. U pitanju je geografsko-etička interakcija. Pod karakterističnim južnjačkim i istočnjačkim uticajem, što se najočiglednije manifestuje u antropološkim sličnostima i razlikama devojaka i mladića iz pojedinih primorskih i kontinentalnih sredina, što je već referisana i eksponirana studijska tema prof. dr Bjelice i saradnika.

Alhemičara, neobičnog talenta i belodanih sposobnosti. Ogledalo u kome beše i jeste prof. dr Duško Bjelica, što voljom najjačih poput Banović Strahinje, čudesno menja stvarnost i nameće šampionsku svest. Ima nešto neuništivo, svečovečno uzvišeno kao fabula za akcioni film, sa dodatkom visokog koeficijenta inteligencije. Vreme je za obaveze višeg reda. U susret šestoj deceniji, prof dr Duško Bjelica, oslonjen na tradiciju i inspirativnu moć, najavljuje nešto genijalno, izvan istorije. Sport je njegova ljubav, a fizičko vaspitanje način života. U nauci, ko zna. Ono što mora, to i hoće. Uskoro…