Nekoliko neočekivanih situacija u Briselu

Iako je u maju 2011, kada je uhapšen Ratko Mladić, postalo jasno da i države poput Holandije počinju da blagonaklono gledaju na ambicije Srbije, što je dodatno osnaženo nedavnom uspešnom rundom pregovora Beograda i Prištine, rasprave o srpskoj kandidaturi vođene u ponedeljak, utorak i červrtak u Briselu iznenadile su poznavaoce prilika.

Prvo iznenađenje stiglo je u ponedeljak, kada su Rumunija, Poljska i Litvanija na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU izrazile rezerve prema tome da li je Srbija ispunila sve uslove da bi joj se dalo „zeleno svetlo“ za status kandidata. Kako su nezvanično navodile evropske diplomate, Rumuni su izrazili nezadovoljstvo položajem vlaške manjine, Poljaci su imali primedbe na bliske odnose Beograda i Moskve, dok se u pozadini litvanskih primedbi našla konkurencija sa Srbijom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ipak, domaća javnost je obaveštena da „ništa nije gotovo“, kada je šefica diplomatije EU Ketrin Ešton posle sastanka sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem jasno i glasno rekla da Srbija zaslužuje status kandidata.

I taman kad su evropske diplomate pomislile da će narednog dana na sednici Saveta za opšte poslove „sve ići glatko“, odnosno da će već do podneva biti data formalna preporuka ministara za evropska pitanja i spoljne poslove država članice Unije da se Srbiji dodeli status kandidata, stiglo je još jedno iznenađenje. Učesnici sastanka su gotovo pola dana „vjeć vjećali“ o tom pitanju, ponovo zbog Rumunije, koja je zahtevala da se pruže dodatne garancije da će Srbija „valjano primenjivati zakone o nacionalnim manjinama“. Zvaničnik koji je učestvovao na tom zasedanju je rekao da je Evropska komisija, ne bi li odobrovoljila Bukurešt, ponudila da posebnim saopštenjem bude naglašeno da će sprovođenje zakona i politika Srbije prema nacionalnim manjinama biti pažljivo praćeni.

Potez Rumunije izazvao je oštre reakcije nekih članica EU. Između ostalih, packe Bukureštu podelio je ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, koji je u poruci na društvenoj internet mreži Tviter ocenio da „nije u evropskom duhu da pojedine nacije plasiraju nepovezane teme“, dok se radi na daljim evrointegracijama Srbije. Upravo je Bilt bio prvi koji je oko 16 sati u utorak objavio da je dato zeleno svetlo za srpsku kandidaturu. Posle tog sastanka neke diplomate su tvrdile da se tokom rasprave „u vazduhu osećao fijasko Rumuna u vezi sa šengenom“, odnosno navodile da su primedbe Rumunije izazvane osvetom što je Srbija ostvarila takav cilj. Kao dodatni razlog za zahtev Rumuna, isticane su pritužbe EU na položaj Roma u Rumuniji. „Romsko pitanje i dalje predstavlja veliki problem u odnosima Bukurešta i Brisela, što je, možda, dodatno podstaklo Rumuniju da pokrene razgovor o položaju manjina na ministarskom sastanku na kojem se raspravljalo o kandidaturi Srbije“, ocenila je za Danas komentatorka Marija Laura Fransiosi.

Najzad, dobra vest za građane Srbije stigla je u četvrtak u ranim poslepodnevnim satima, kada je objavljeno da su srpski i rumunski ambasadori pri EU Roksanda Ninčić i Mihnea Joan Motok potpisali Briselu protokol o pravima rumunske nacionalne manjine. Okosnicu sporazuma predstavlja slobodno izjašnjavanje predstavnika rumunske manjine u Srbiji, čime je usaglašen zapisnik sa sednice Mešovitog srpsko-rumunskog komiteta, održane decembra 2011. godine. Na taj način bila je otklonjena poslednja prepreka da Srbija dobije status kandidata, što je objavljeno posle radne večere Evropskog saveta, u četvrtak malo pre ponoći.

Mada evropski analitičari i neki zvaničnici EU procenjuju da će možda biti potrebno da prođe čitava decenija pre nego što Srbija postane članica Unije, ostaje nam nada da će to čekanje biti kraće, odnosno da će „čuda da se dese“, kao što glase stihovi numere Miljacka, koju je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić zapevao u ponedeljak u Briselu.