Dvadesetak stručnih udruženja pokrenulo je zahtev da se obustavi izgradnja gondole od Kalemegdana do Ušća, upozoravajući da ne postoji
dovoljno dobar projekat gondole koji neće ugroziti Beogradsku tvrđavu, javlja RTS.
Nadležni odgovaraju da je ideja o izgradnji gondole postojala još pre jednog veka i tvrde da neće ugroziti nijedan originalni deo utvrđenja.
Zahtev da se obustavi izgradnja žičare od Kalemegdana do Ušća, koju je pokrenulo dvadesetak udruženja, instituta i društava koja okupljaju stručnjake za zaštitu spomenika kulture i arheologe, potpisalo je 13.000 građana.
Pokretači peticije smatraju da će izgradnja žičare naneti nenadoknadivu štetu Beogradskoj tvrđavi, koja je zaštićena kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Predavač na Unesko katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu dr Višnja Kisić upozorava da Kalemegdan nije prostor za izgradnju zbog brojnih arheoloških, odnosno istorijskih slojeva.
„Mi imamo obavezu kao stručnjaci, kao građani, kao političari da ih štitimo, ne samo za nas nego i za buduće generacije. Struka je izuzetno složna u tome da ne postoji projekat gondole koji bi mogao da ne naruši Beogradsku tvrđavu“, naglasila je Kisić.
Naučni saradnik Arheološkog instituta dr Stefan Pop-Lazić ukazuje na moguće posledice kada je reč o saradnji Srbije i Uneska.
„Ukoliko se dozvoli narušavanje integriteta tog spomenika kulture, mi na suštinski način onemogućavamo sve inicijative koje naša Misija Uneska ima u toj međunarodnoj organizaciji, i poništavamo i zakone, tradiciju i baštinu naše države. To bi bio prelomni trenutak u istorijatu zaštite spomenika kulture na teritoriji Srbije da se nešto što je proglašeno spomenikom direktno ugrožava izgradnjom nekog objekta“, objašnjava Pop-Lazić.
U međuvremenu je pred Ustavnim sudom pokrenuta inicijativa za ocenu regularnosti plana detaljne regulacije kojim se omogućava izgradnja gondole.
Odgovarajući na osporavanja, predstavnici grada kažu da je žičara projekat koji se realizuje posle 100 godina od prve ideje.
Projekat, kako tvrde, neće ugroziti nijedan originalni deo utvrđenja, već samo deo potpornog zida, izgrađenog posle Drugog svetskog rata, kako bi se obezbedio plato.
Stanica Kalemegdan je podzemni objekat uklopljen u nagib terena, na krovu se formira plato sa ogradom od ozelenjenih žardinjera i tako se proširuje zona šetališta, navodi se u njihovom odgovoru.
Tvrde i da je projekat rađen u saradnji sa svim relevantnim institucijama koje se bave zaštitom graditeljskog nasleđa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.