Nelečeno stanje povišenog šećera u krvi može dovesti do kome

Ipak, hiperglikemija uglavnom predstavlja manifestaciju dijabetesa kao znak loše regulisane bolesti, objašnjava profesor doktor Aleksandra Jotić, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, hiperglikemije kod obolelih od dijabetesa mogu nastati zbog nedovoljne doze insulina ili tabletiranog leka, neredovnog uzimanja terapije, prevelikog unosa hrane naročito ugljenih hidrata, nedostatka fizičke aktivnosti, povećanog stresa, prisustva neke druge bolesti ili infekcije. Ukoliko kod osoba koje nemaju dijagnozu dijabetesa šećer u krvi ostaje na visokom nivou danima ili nedeljama trebalo bi posumnjati na dijabetes.

“Najčešći simptomi koji ukazuju na hiperglikemiju su žeđ, suvoća usta, povećan unos tečnosti, učestalo mokrenje, izrazito noćno mokrenje, umor, pojačan apetit ali uz gubitak telesne težine. Takva stanja zahtevaju dodatna ispitivanja, poput merenja nivoa glikemija našte ili nivoa glikozina hemoglobina a često i dvočasovni test opterećenja glukozom, kako bi se utvrdilo da li pacijent sa stanjima hiperglikemije boluje od dijabetesa”, navodi doktorka Jotić i upozorava da  ukoliko se hiperglikemija inicijalno dobro, agresivno i adekvatno ne leči, može dovesti do veoma teških i ozbiljnih akutnih i hroničnih komplikacija.

Ona naglašava da hronične komplikacije mogu dovesti do infarkta srca i mozga, amputacije, slepila, oboljenja bubrega i nervnog sistema, dok akutne komplikacije, poput dijabetesne ketoacidoze ili hiperosmolarnog hiperglikemijskog neketogenog stanja, mogu biti opasne po život. Ukoliko hiperglikemija traje više dana, dođe do pojave ketona u mokraći, povraćanja, konfuzije i dehidracije potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

“Za lečenje hiperglikemije postoje savremena terapijska sredstva. Velika stvar i veliki napredak u smanjenju varijabilnosti glikemije je naročito učinjena sa primenom dugodelujućih insulinskih analoga koji su po svojoj genetici superiorniji u smislu ne samo dužeg delovanja, već ujednačenijeg delovanja. Veliki značaj pridaje se i edukaciji, odnosno tome da pacijent shvati i nefarmakološke mere, koliko je bitno promeniti životni stil i sprovoditi samokontrolu kako bi imali uvid u dnevno kretanje šećera u krvi”, zaključuje doktorka Jotić endokrinolog Kliničkog centra Srbije.

Endokrinolozi savetuju regulisanu, redovnu i pravilnu ishranu kao i svakodnevnu fizičku aktivnost kao najbolji i najdelotvorniji način za održavanje nivoa šećera u krvi između 3,9 i 6,1 milimola po litru, i za njegovo snižavanje ukoliko do skokova dođe.