Nema dokaza da je virus oslabio

Upitan da prokomentariše česte izjave članova Kriznog štaba da većinu zaraženih trenutno čine asimptomatski slučajevi ili pacijenti sa blagom kliničkom slikom, sagovornik Danasa odgovara da javnost ne zna kakva je struktura obolelih, što bitno utiče na to kako će se virus ponašati.

– Ako se radi uglavnom o mladim ljudima, onda je očekivano da oni imaju blagu kliničku sliku. Međutim koliko je starijih među onima koji su označeni kao lakši slučajevi, dodaje Delić.

– Da bi se dokazalo da je virus oslabio, potrebna su seriozna ispitivanja. Virus može da se menja. Pri pripisivanju genetičkog materijala on pravi greške a pri tome nema reparacione mehanizme kojima bi te greške ispravio. Te male greške tokom vremena mogu da rezultiraju u promenama bioloških osobina virusa. Virus može da ostane istog stepena patogenosti, može da postane više, a može i manje patogen. Međutim, takve promene zahtevaju duži vremenski period. A da bi se promene dokazale, potrebno je ozbiljno ispitivanje koje bi uključilo dve homogene i velike grupe bolesnika, koje mogu lako da se porede, a u kojima bi bili raspoređeni lakši i teži bolesnici, objašnjava profesor Delić.

Na pitanje kako vidi trenutnu situaciju u Srbiji, sagovornik Danasa odgovara da se preko noći promenila politika suzbijanja širenja korona virusa pa smo od veoma restriktivnih mera stigli gotovo do švedskog pristupa.

– Trenutno se sve svodi na preporuke i poruku da je odgovornost na pojedincu. Međutim, nije pojedinac već država odlučila da dozvoli da se igra fudbalska utakmica pred publikom. I ne odlučuje pojedinac već država kakvi će biti kriterijumi za testiranje i da li će se zaraženi tražiti samo među bolesnima ili šire. Ovakvim pristupom, insistiranjem na ličnoj odgovornosti pojedinca, država se izvlači iz problema koji je zajednički. Jer u trenutnoj situaciji potrebno je i delanje pojedinaca ali i države, kriznog štaba i celog zdravstvenog sistema. U suprotnom, šta će nam uopšte ove poslednje tri instance – navodi Delić.

Kako ističe, prethodnih nekoliko meseci obeležili su veliki obrti.

– U početku smo imali neozbiljne konferencije za štampu, pa smo uveli policijski sat i na taj način sprečili da dođe do eksplozije broja zaraženih i ugrožavanja najranjivijih grupa. Ta druga faza je bila iznuđena ali primerena mera u datim okolnostima jer mi smo za epidemiju bili nepripremljeni. Pred kraj tih strogih mera u jednom trenutku smo imali ispod jedan odsto zaraženih i bili smo u mirnoj fazi. Tada je trebalo početi sa postepenim ukidanjem mera po uzoru na Sloveniju, Slovačku, Austriju i Hrvatsku, koje su polako uvodile a potom i ukidali mere, zaključuje infektolog Dragan Delić.