Naš prioritet je lokalni ekonomski razvoj, zadržavanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih. Novi Pazar je najmlađi grad na Balkanu sa 25.000 mladih od 10 do 25 godina, ali imamo i 21 hiljadu nezaposlenih, što znači da 48 odsto radno sposobnog stanovništva traži posao. Siromaštvo je sve prisutnije, sve više je gladnih ljudi i najveći deo naših aktivnosti je usmeren ka rešavanju socijalnih problema.
Svakodnevno dobijam informacije iz Crvenog krsta da se od 50 do 100 novih ljudi javlja da bi se hranilo u narodnoj kuhinji i već ovog meseca obezbeđujemo 10 tona brašna. Formirali smo i Fond solidarnosti čiji su prvi donatori ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i za rad i socijalnu politiku i grad Novi Pazar. Za pomoć staračkim domaćinstvima formirali smo službu Pomoć u kući sa pet gerento-domaćica. Sve je to nedovoljno i jedini spas za ovaj grad je razvoj ekonomije, ocenjuje za Sandžak Danas, Mirsad Đerlek, gradonačelnik Novog Pazara.
Šta su uslovi da se pokrene ekonomski razvoj u ovom gradu?
– Bez pomoći sa strane ne možemo da investiramo u projekte. Za ovaj mesec transfer iz republičkog budžeta manji je za 5,8 miliona dinara. Na godišnjem nivou to je manje za 72 miliona. Smanjeno je i punjenje budžeta u odnosu na isti period prošle godine. Za ovih deset meseci dobili smo 10 miliona evra za različite projekte. Uz sve ovo, za lokalni ekonomski razvoj potrebna je i politička stabilizacija. Ako država Srbija bude više prisutna na ovom terenu i državni organi budu radili ono što treba, lokalnoj samoupravi će biti lakše da se obračuna sa svim vidovima kriminala.
Kao privredni zamajac pominje se podržavljenje Tekstilnog kombinata „Raška“, čiji su bivši radnici skrenuli pažnju javnosti radikalizacijom svojih protesta. U kojoj fazi je taj posao?
– Tekstilni kombinat „Raška“ nije nam značajan samo zbog zapošljavanja radnika, već i zbog formiranje industrijske zone na toj lokaciji. Nasledili smo nedostatak zemljišta za formiranje industrijske zone. U gradu smo imali samo dve parcele ukupne površine 10 ari. To ne može da se ponudi nijednom investitoru. Mislili smo da će podržavljenje da ide mnogo lakše i brže, ali se videlo da koalicija između SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina i G17 plus to opstruira i odugovlači. Sve je išlo traljavo do ovog štrajka tekstilaca. Vlada Srbije je sada donela nekoliko zaključaka. U jednom od njih Vlada pokušava da vruć krompir prebaci na lokalnu samoupravu, kada donosi zaključak da lokalna samouprava proda deo imovine Tekstilnog kombinata koji nije u funkciji, novu predionicu od 18.000 kvadratnih metara i upravnu zgradu u kojoj je sada Internacionalni univerzitet površine 2.000 kvadrata. To nije dovoljno jer podmiruje 30 odsto dugovanja i neka to prodaje Vlada Srbije, jer gradska uprava hoće čistu situaciju. Taj zaključak nećemo da prihvatimo, a Vlada Srbije neka proda šta hoće i ako to ne može neka Tekstilni kombinat tera u stečaj.
Prethodnih dana u ovom kraju je boravio reis-ul-ulema IZ u BiH Mustafa Cerić. Ovaj grad i druge sandžačke opštine strahovale su da ne dođe do incidenata između pristalica podeljene IZ. Obe strane pominju internacionalizaciju problema. Koji je Vaš stav o dešavanjima u IZ?
– Dolazak vrhovnog poglavara IZ u BiH reisa Cerića bio je ispit za ceo Sandžak, ali u svemu tome mene interesuje grad koji vodim. Nisam zadovoljan koliko se država uključuje u rešavanje problema u IZ. Država kaže da islamske zajednice reše taj problem same, ali verske zajednice mogu da naprave problem. Ministarstvo vera Srbije mora da „preseče“ i kaže koju Islamsku zajednicu priznaje. Mene samo zanima ko će ovde da donese mir i prosperitet. Treba da gajimo dobre odnose sa državom u kojoj smo rođeni, naši koreni su ovde. Mi iz Sandžaka našoj državi moramo da se dokažemo ne samo rečima, već i delima. Nisam oduševljen pominjanjem internacionalizacije. Trebalo bi da izvučemo pouke iz internacionalizacije problema bivše Jugoslavije, svedoci smo onoga što nam je ona donela.
Da li se krše ljudska prava Bošnjaka u Sandžaku?
– Nema ekstremnog kršenja prava Bošnjaka i muslimana u Sandžaku, ali mogu da budu mnogo bolja i uvek ću se za to boriti. Nisam zadovoljan strukturom zaposlenih u policiji i pravosuđu. Na ovom području živi 75 odsto Bošnjaka i 25 odsto Srba, a u policiji i pravosuđu situacija je obrnuta. To bi moglo da se poboljša. Realno bi bilo da u policiji imamo odnos pola-pola. Isto to mislim za pravosuđe i druge državne organe kad je zapošljavanje u pitanju.
Rano za opštine
Ponovo se čuju priče o podeli grada na opštine i komentari da će to biti po etničkom principu?
– Rano je da se razmišlja o podeli grada na opštine. Ne želimo da pravimo opštinu sa većinskim jednim ili drugim narodom. To je nerealno i samo se špekuliše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
