Nema fijakera bez dobrog majstora

Kao osnovac je novac za džeparac zarađivao u stolarskim i bravarskim radnjama i tamo je naučio stvari koje ne bi da se samo bavio jednim od ovih zanata. S ponosom ističe da je izrada novih i restauracija starih fijakera velik izazov za majstora jer se ništa ne radi šablonski, već je svaki detalj unikat.

– Zanat se ne uči, zanat se krade, ali je najveće bogatstvo kada imaš od koga da ga ukradeš. Ovo je specifičan posao, svaki je deo unikat za sebe, kako ga oblikujete ručno, tako će izgledati na fijakeru. Svaki deo fijakera prođe ručnu obradu majstora. Kod fijakera ne možete da odvojite kolarski i kovački zanat, ako hoćete da isporučite kompletan proizvod mušteriji, što mušterije u današnje vreme i traže, da na jednom mestu dobiju sve – objašnjava Dobrivoj Rajić.

Majstor iz Novog Bečeja poseduje sopstvenu radionicu „Stari fijaker“. Iako je izradom i restauracijom starih fijakera počeo da se bavi pre 19 godina kako bi dopunio kućni budžet. Danas mu firma, čije je osnivanje pomogla republička subvencija i lokalna samouprava programima zapošljavanja, donosi osnovni prihod. Ideju da pokrene sopstveni biznis, dobio je od ljudi koji su se interesovali za njegov rad. Budući da je sve manje zanatlija, a da se sve više ljudi okreće tradicionalnim vrednostima, njegov hobi, postao je posao.

– Nije bilo puno posla, nego jednostavno više nijedna stara kolarska ili kovačka radnja ne radi. Stariji majstori urade eventualno jedan fijaker godišnje. Video sam neku finansijsku mogućnost za mene i moju porodicu. Sve su popularnije tradicionalne svadbe, koje se ne mogu zamisliti bez fijakera koji vozi kuma i mladence. Sve više ljudi se okreće tradiciji i tradicionalnim vrednostima, a istovremeno je sve veći broj zaljubljenika u konje, konjarstvo i zaprege. Ranije su me angažovali prijatelji, rodbina, radio sam tri fijakera godišnje, a danas je sve drugačije – ističe Dobrivoj.

Njegova firma „Stari fijaker“ jedina je koja u ovoj oblasti koja poseduje sertifikat – Stari zanat. Naručioci fijakera su iz svih delova Srbije. Dobrivoj kaže da Vojvođani uglavnom traže restauraciju, a da su ljudi iz Srbije zainteresovani za nove kočije. Na godišnjem nivou restaurira se 10 do 15 fijakera, a izradi tri do četiri godišnje. Popravke koštaju oko 600 evra, a izrada novog fijakera je od 3.000 evra pa na više, u zavisnosti od želja. Najstariji fijaker koji je prošao kroz ruke ovog majstora nastao je 1820. godine, i dalje je u voznom stanju, a vlasnik je iz Novog Bečeja.

– Najbolja drvena osnova kod fijakera je ona koja se napravi od jasenovog drveta, koje je tvrdo i žilavo. Jedan fijaker ima oko 40 delova izrađenih od drveta i oko 60 od metala. Sve zavisi od modela i od namene fijakera. Kod fijakera imate veliku i malu viktoriju koje su najzastupljenije kod nas i neke modele koje smo radili u Zrenjaninu i Novom Sadu, a mi ih nazivamo srednja viktorija. Kada izrađujemo nov fijaker koristimo metalnu konstrukciju od starog. Kvalitet tog čelika ranije bio je znatno bolji, jer se sve gvožđe kovalo. Na tu osnovu se dodaju drveni delovi – objašnjava Rajić.