Nema izbegavanja mračne prošlosti

Ministri prosvete država Evropske unije razmatrali su ove nedelje mogućnost uvođenja zajedničkog udžbenika o evropskoj istoriji, koja bi bila uzor za školsko štivo u svih 27 država članica. Pre no što je izbila na videlo, ideja je raširila zabrinutost kako tumačiti mračne i kontroverzne događaje.
„Nije reč o ponovnom pisanju istorije. Ne postoje predlozi o izbacivanju bilo čega što bi moglo biti neprijatno ili bi teško palo Nemcima, ili bilo kom drugom narodu. To bi bilo smešno“, rekao je Rajner Rudolf, portparol nemačke vlade. Nemački predlog trebalo bi da predstavi ministarka kulture Anet Šavan, na neformalnom sastanku ministara EU u Hajdelbergu, 1. i 2. marta.
Britanski konzervativci i evroskeptici oštro su kritikovali predlog, dok je Grejem Brejdi, portparol evropskih konzervativaca, rekao da udžbenik ima tipično birokratski cilj. „Ni pod kojim uslovima ne smemo izgubiti kontrolu nad sopstvenom odgovornošću u oblasti obrazovanja“, rekao je Brejdi. Nemačka ideja nastala je na osnovu sličnog francusko-nemačkog projekta, u okviru kojeg su po pet stručnjaka iz obe zemlje napisali zajednički udžbenik istorije.
Velikim delom knjiga je usredsređena na noviju istoriju, odnosno razvoj koji je doveo do stvaranja Evropske unije. U francusko-nemačkom udžbeniku izražene su razlike u nacionalnim pogledima na komunizam i ulogu Sjedinjenih Američkih Država u Evropi. Evropska istorija, u međuvremenu, postaje moguć predmet sukobljavanja uoči obeležavanja 50. rođendana EU, 25. marta, kada bi trebalo da bude usvojena zajednička deklaracija.
Neke države članice zahtevaju da u udžbeniku budu pomenuti mračni delovi evropske istorije, kao i istorijski događaji koji su posebno važni za srednju i istočnu Evropu. Komesar EU za obrazovanje Jan Figel podržava tu ideju, smatrajući da je tragediji komunizma tek nedavno poklonjena odgovarajuća pažnja u EU. Figel je rekao da bi evropska istorija mogla biti vodič za debatu o budućnosti EU.