Nema javnog interesa u objavljivanju podataka o zaštićenim svedocima

Poštovanje i dosledna zaštita ovih garancija prevazilazi njihovu važnost po bezbednost samih zaštićenih svedoka, već je to još veći ispit solidnosti i ozbiljnosti čitavog pravnog sistema. Ukoliko se pokaže da sistem zaštite nije neprobojan ili da nema odgovarajuće reakcije na odavanje ovakvih podataka, institut zaštićenog svedoka gubi smisao a pravni sistem gubi autoritet na ovom polju. Država u čije se garancije ne veruje loš je jemac. Zbog toga je neophodno energično razrešenje ovakvih navoda u medijima i utvrđivanja odgovornosti službenih lica ukoliko je došlo do „curenja informacija“, kaže za Danas advokat Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, komentarišući nedavno objavljene podatke o lokaciji zaštićenih svedoka u slučajevima ubistava premijera Zorana Đinđića i Ivana Stambolića.

Kako objašnjava, u suprotnom će odredbe Zakona o krivičnom postupku (ZKP), koje dobro i detaljno regulišu ovu materiju, ostati mrtvo slovo na papiru koje se u budućnosti neće uzimati zdravo za gotovo.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku su mediji van krivične odgovornosti a to, svakako otvara pitanje uvođenja posebnog krivičnog dela u krivično zakonodavstvo.

– To krivično delo trebalo bi da odredi radnje i sankcije za svakoga, ne samo za medije, ko bi podatke o ovim licima učinio dostupnim bilo kome ko nema ovlašćenja da ih poseduje. Međutim, ova tema otvara i jedno drugo pitanje a to je, uopšte, pitanje odnosa medija i pravosuđa i pojačane odgovornosti novinara kada se bave sudskim postupcima. Naime, ne postoji javni interes da se saopšte podaci o lokaciji lica zaštićenih svedoka, pa je to, samim tim, učinjeno u nečijem tuđem interesu, dodaje Gostiljac.

Kako objašnjava sagovornik Danasa, ako se, zbog pravne praznine, ne krše odredbe Krivičnog zakona, sigurno se krše pravila novinarske profesije koja, „kada je čista, uvek radi u javnom interesu“.

– Svedoci smo da naše novinarstvo, i ono ozbiljnije a ne samo tabloidno, često ne prepoznaje tananu granicu između prava na obaveštavanje javnosti i prava građanina na ostvarivanje prava koja mu Ustav i zakon garantuju. Zato se ta prava građanina često krše, naročito prilikom izveštavanja iz sudnica, sa glavnog pretresa. Skoro je u našim medijima objavljen tekst poznatog novinara povodom konkretnog sudskog postupka, u kojem se brani teza da je krivica okrivljenih „dokazana u istražnom postupku“, pa je dalje suđenje „dodatno nasilje nad žrtvom“. Kada i oni intelektualno spremniji, u 21. veku zagovaraju principe španske inkvizicije onda nam to ukazuje na jako nisku svest društva o pravu i o pravima građanina, kojih postajemo svesni tek kada i sami potpadnemo pod udar kakvog postupka, navodi Gostiljac.