Nema malih nacista

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. “Kod onih koji stoje po strani nikad se ne zna što misle, za koga navijaju, jer oni samo stoje i gledaju što se oko njih zbiva kao da ništa ne vide, kao da se ništa ne zbiva. Oni žive onako kako svaki i svačiji zakon nalaže, a to im, kad ratovi završe, dobro dođe. Bystandera ima mnogo, oni su većina…”
   Sa citiranim rečenicama spisateljica se obraća svima nama. Da li je to baš tako?
   A u uslovima kada su pare postale zakon, dobro vaspitani ljudi nemaju razvijen potreban osećaj za da se odbrane. Najbolje u čoveku sazdano je od najjednostаvnijih osobina.
   Svi ratovi su se vodili i vode samo zato što neki (ne)ljudi nastoje da neko drugi radi za njih, a to nisu „Bystanderi“, neko drugi se napreže i brine, dok bi oni jedino da brinu kako će da troše i uživaju. A to su želje sotone, đavola u čoveku. A sve protiv boga u čoveku. Kao što treba reći istinu: gde god ima više verskih zajednica koje dele isti geografski prostor dolazi do sukoba onda kada nastupi neravnoteža, najčešće povećanjem broja jednih na račun drugih, kada se uključe i hijene iz susedstva i dalekih bogatih država da „pomognu“ u sukobu
   Ono što je suštastveno u Isusovoj postavci to je: tražiti put ka Istini da bi postali dobri Ljudi. A sigurno do tog puta se ne stiže preko Crkve, odnosno religije koja od 387. godine n.e., kada je hrišćanstvo postalo državna religija, služi vladarima i vlastima da drže u potčinjenosti narode, a to znači da se ne ide putem do Istine, jer se do Istine stiže radom, znanjem i naukom, a to vodi u nezavisnost i slobodu. A dok ima države, nema slobode, kao što dok ima privatne svojine, nema dostojanstvenog življena za čoveka.
   U studiji Karen L. King u kojoj su obrađeni pronađeni delovi Jevanđelja po Mariji piše i ovo, u Poglavlju 4: „U ovom Jevanđelju nema ni pakla, ni večne kazne, jer Bog nije zamišljen kao gnevni vladar ili sudija, već je jednostavno nazvan – Dobro. Niti se Bog zove Otac, jer su rod, seksualnost i društvene uloge povezane s njima deo nižeg, materijalnog carstva. Čak i istinska priroda ljudskih bića jeste bespolna, tako da istinski ljudi, nisu ni muškarci, ni žene, već jednostavno Ljudi u saglasju s božanskim Likom nenadmašnog Dobra.“
   Sadašnje stanje – kada su države sve više otuđene od demosa, naroda, čija svest je porasla, a države koje vode oligarhije doživljavaju vrhunac samovolje, logično je zaključiti da će vremenom početi da slabe, a vreme da se to primeti biće potrebno življenja još dve do tri generacije. Za sada, država koju Sotone koriste za svoje potrebe ne odumire, nestaju narodi – mladi se ne žene i ne udaju, žive samo za sebe. Ideju Jovana, Isusa i hipika življenja protiv države, koja je u službi samo vladajuće klase, mogu samo tako da je praktikuju.
   Znači, država ne dozvoljava da se stanovništvo uči da bude slobodno, a pre svega moralno, oboženo, što je tema ovog vapaja za spas Čoveka. Dok bi pametni i časni da ubede državu da je potrebno da deca u školama uče etiku, država radije uvodi veronauku vraćajući narod mentalno makar za jedan vek unazad. A ministri, koji po definiciji treba da služe narodu, radije prisiljavaju narod da im služi. LJigave se tvrdeći da rade za naš napredak, a nikako da nam kažu zašto se plaše te mora da ih čuva policija?!
   Prvo država, ministri stvore lopove, pa onda ih jure da ih uhvate, na zadovoljstvo naivne raje. Pa mu kao istina dođe vic: Pita čika dvoje mališana koji se igraju: „Je li mali, šta želiš da budeš kada porasteš?“ „Biću policajac da jurim lopove.“ „A ti mali?“ „Biću lopov da bismo mogli da produžimo da se igramo.“ Sadašnje stanje je igra obogaćenih lopova, koje nazivamo tajkunima, i demokratski izabranih političara koji se tajno vole i druže, a javno se kobajagi ne trpe, a za primer po jednog tajkuna drže u pritvoru, odakle upravlja svojim bogatstvom! Dok nekim tajkunima vlast stalno javno preti, tajno sa njima deli plen oduzet od naroda. Političari na najvišim funkcijamа retke sposobne i časne menadžere ignorišu, a po njihovoj želji to rade i najmoćnije medijske kuće koje uživaju od gledanosti zarobljenih umova koji čine većinu naroda.
   Tako su obezbeđeni idealni uslovi za sotonske duše da izmišljaju i otvaraju raznorazne univerzitete i TV stanice, gde peru svoj kapital od pljačke i tako i teoretski pripremaju buduće pljačkaše većinskog dela stanovništva za koje je Isus iskrvario na krstu, a njegov sunarodnik, isto tako genijalan Marks, devetnajest veka kasnije (!) stradao od bolesti siromašnih – čireva i tuberkuloze.

   “Kod onih koji stoje po strani nikad se ne zna što misle, za koga navijaju, jer oni samo stoje i gledaju što se oko njih zbiva kao da ništa ne vide, kao da se ništa ne zbiva. Oni žive onako kako svaki i svačiji zakon nalaže, a to im, kad ratovi završe, dobro dođe. Bystandera ima mnogo, oni su većina…”
   Sa citinaim rečenicama spisateljica se obraća svima nama. Da li je to baš tako?
   A u uslovima kada su pare postale zakon, dobro vaspitani ljudi nemaju razvijen potreban osećaj za da se odbrane. Najbolje u čoveku sazdano je od najjednostаvnijih osobina.
   Svi ratovi su se vodili i vode samo zato što neki ljudi nastoje da neko drugi radi za njih, a to nisu „Bystanderi“, neko drugi se napreže i brine, dok bi oni jedino da brinu kako će da troše i uživaju. A to su želje sotone, đavola u čoveku. A sve protiv boga u čoveku. Kao što treba reći istinu: gde god ima više verskih zajednica koje dele isti geografski prostor dolazi do sukoba onda kada nastupi neravnoteža, najčešće povećanjem broja jednih na račun drugih, kada se uključe i hijene iz susedstva i dalekih bogatih država da „pomognu“ u sukobu
   Ono što je suštastveno u Isusovoj postavci to je: tražiti put ka Istini da bi postali dobri Ljudi. A sigurno do tog puta se ne stiže preko Crkve, odnosno religije koja od 387. godine n.e., kada je hrišćanstvo postalo državna religija, služi vladarima i vlastima da drže u potčinjenosti narode, a to znači da se ne ide putem do Istine, jer se do Istine stiže radom, znanjem i naukom, a to vodi u nezavisnost i slobodu. A dok ima države, nema slobode, kao što dok ima privatne svojine, nema dostojanstvenog življena za čoveka.
   U studiji Karen L. King u kojoj su obrađeni pronađeni delovi Jevanđelja po Mariji piše i ovo, u Poglavlju 4: „U ovom Jevanđelju nema ni pakla, ni večne kazne, jer Bog nije zamišljen kao gnevni vladar ili sudija, već je jednostavno nazvan – Dobro. Niti se Bog zove Otac, jer su rod, seksualnost i društvene uloge povezane s njima deo nižeg, materijalnog carstva. Čak i istinska priroda ljudskih bića jeste bespolna, tako da istinski ljudi, nisu ni muškarci, ni žene, već jednostavno Ljudi u saglasju s božanskim Likom nenadmašnog Dobra.“
   Sadašnje stanje – kada su države sve više otuđene od demosa, naroda, čija svest je porasla, a države koje vode oligarhije doživljavaju vrhunac samovolje, logično je zaključiti da će vremenom početi da slabe, a vreme da se to primeti biće potrebno življenja još dve do tri generacije. Za sada, država koju Sotone koriste za svoje potrebe odumire, nestaju narodi – mladi se ne žene i ne udaju, žive samo za sebe. Ideju Jovana, Isusa i hipika življenja protiv države, koja je u službi samo vladajuće klase, mogu samo tako da je praktikuju.
   Znači, država ne dozvoljava da se stanovništvo uči da bude slobodno, a pre svega moralno, oboženo, što je tema ovog vapaja za spas Čoveka. Dok bi pametni i časni da ubede državu da je potrebno da deca u školama uče etiku, država radije uvodi veronauku vraćajući narod mentalno makar za jedan vek unazad. A ministri, koji po definiciji treba da služe narodu, radije prisiljavaju narod da im služi. LJigave se tvrdeći da rade za naš napredak, a nikako da nam kažu zašto se plaše te mora da ih čuva policija?!
   Prvo država, ministri stvore lopove, pa onda ih jure da ih uhvate, na zadovoljstvo naivne raje. Pa mu kao istina dođe vic: Pita čika dvoje mališana koji se igraju: „Je li mali, šta želiš da budeš kada porasteš?“ „Biću policajac da jurim lopove.“ „A ti mali?“ „Biću lopov da bismo mogli da produžimo da se igramo.“ Sadašnje stanje je igra obogaćenih lopova, koje nazivamo tajkunima, i demokratski izabranih političara koji se tajno vole i druže, a javno se kobajagi ne trpe, a za primer po jednog tajkuna drže u pritvoru, odakle upravlja svojim bogatstvom! Dok nekim tajkunima vlast stalno javno preti, tajno sa njima deli plen oduzet od naroda. Političari na najvišim funkcijamа retke sposobne i časne menadžere ignorišu, a po njihovoj želji to rade i najmoćnije medijske kuće koje uživaju od gledanosti zarobljenih umova koji čine većinu naroda.
   Tako su obezbeđeni idealni uslovi za sotonske duše da izmišljaju i otvaraju raznorazne univerzitete i TV stanice, gde peru svoj kapital od pljačke i tako i teoretski pripremaju buduće pljačkaše većinskog dela stanovništva za koje je Isus iskrvario na krstu, a njegov sunarodnik, isto tako genijalan Marks, devetnajest veka kasnije (!) stradao od bolesti siromašnih – čireva i tuberkuloze.

2. “Daša Drndić se opire nastojanju da sve pokrije zaborav, na kojem je sasvim moguća obnova jednom poraženog zla. Ova knjiga dobila je vredno priznanje čitalaca Independenta kao najbolja strana knjiga objavljena u Velikoj Britaniji.”

   Zlo je u čoveku, kao što je Bog u retkim LJidima koji su svojim duhovnim napredovanjem uz veliko zalaganje neki i ličnim žrvovanjem postali Oboženi kakvi su bili Jovan Krstitelj i Isus Hrist. Moju knjigu nebi objavili u Velikoj Britaniji, jer ja pišem ko je pomagao Hitlera, dok njihov Princ to ne zna pa naziva Putina Hitlerom, a Asanža bi da likvidijraju jer im je rekao da su oni ti koji nanose i spremaju još veće zlo čovečanstvu..
   Bilo koji papa je, otkada je hrišćanstvo postalo državna religija, pre sadašnjeg Franciska, ono što je bio Kajafa u Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je da „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“
   Crkva je svojom ideologijom sprečavala određene ljude da osveste čovečanstvo. Crkva ćuti dok Asanža drže u pritvoru, jer je ona, relativno, mnogo veće delatnike usmrćivala, i to u živoj vatri.
   Sotone vode propagandni i ekonomski rat, regrutuju fašistoidnu vojsku približavajući se Rusiji kako bi se dokopali velikih prirodnih resursa. Opsesivna pohlepa je patološki problem i kao bezdan, pa sotone prete da izazovu nova razaranja i smrt ljudi ne brojeći koliko, a pritom nadajući se da njih neće taj bezdan ida proguta. Zato je potpuna istina da Invalidi duha i čovečnosti vladaju svetom.
   Neke sotone su pomagale, političari Zapada su sarađivali ili ćutali svojevremeno kada se pojavio fašizam u Nemačkoj, Japanu i Italiji. Braći Vorner cenzurisali su im filmove u kojima se govorilo o fašizmu, nacizam se nije smeo niti spomenuti. A oni su znali, i zato što su bili Jevreji, da su se u Nemačkoj još 1933. godine podizali koncentracioni logori. Kasnije su Braća Vorner, tek posle napada na američku bazu Perl Harbor, mogli da primete: “Da smo na vreme govorili i prikazivali istinu u SAD Veliki rat se nebi dogodio“. Još jedna gorka istina kakve su protuve vlasnici krupnog kapitala, koji i danas kroje crnu sudbinu svetu: Oni koji su u SAD pre Drugog svetskog rata bili antifašisti posle rata su optuživani kao komunisti. Među njima i najveći Čovek – Ćarli Čaplin.
   Oligrahija se nadala da će Nemačka i Japan da unište SSSR. Kako, inače, objasniti da Američki kongres nije dozvoljavao da njihova država objavi rat sve dok nije Japan uništio najveću američku bazu Perl Harbor na Pacifiku? Samo oni koji neće da rasuđuju mogu da veruju da oni koji su trebali da znaju u Americi nisu znali za napad, a imali su svoje najbolje špijune, i one koji su radili i za Rusiju u Tokiju, kakav je bio Zorge. Istoga dana (07.12.1941.) ispred Moskve zaustavljene su Snage fašističke Nemačke pa se očekivao protiv udar Crvene Armije. To su bili razlozi što je predlog predsednika Ruzvelta za objavu rata bio prihvaćen od kongresmena, jer su oni ili vlasnici krupnog kapitala ili plaćeni od njih.
   Peroizvođači oružja u SAD trljali su svoje frankenštajnske ruke, jer će njihove fabrike da prave nove brodove, avione i drugo oružje. Jedino su američke majke bile tužne jer će im sinovi morati mladi da ginu.
   Sa nemačkim fašistima bili su i ukrajinski fašisti. Poznati su Ukrajinac Mihajl Karkoc, koji je činio zločine nad Poljacima, i Bandera koga slave sadašnji neofašisti u Kijevu podržani od Zapada, Vašingtona. Sotone sa Zapada dobro znaju ono što je u 19. veku poručio u istoriji poznat državnik, ujedinitelj Nemačke, Oto fon Bizmark (1815 -1909): „Sila Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji to žele da urade, ne samo što će trebati da ih odvoje, već će morati Ukrajinu da suprotstave Rusiji, da zakrvave dva dela istog naroda, a potom da odgaje izdajice među nacionalnim elitama i pomoću njih da bude izmenjena samosvest deo naroda do takvog nivoa da zamrze sve što je rusko, da mrze svoj rod, a da za to ne budu svesni. Ostalo će uraditi vreme.”
   Ili možda treba verovati da baš niko iz službi bezbednosti SAD nije znao da se teroristi uče da pilotiraju sa namerom da oduzmu putničke avione i udare u Kule bliznakinje i Pentagonov vojni centar? Znali su oni koji to treba da znaju, ali su tražili povod za napad i „oslobađanje“ Avganistana od Talibana, da bi našli razlog da kontrolišu Pakistan, u koji su Talibani pobegli, a tamo ima i atomskih bombi. Opet zbog Rusije.
   No, na sreću, postoje civilizacije starije od Zapadne, kakva je kineska, gde su autentični komunisti, sa božjom idejom dobrobiti za sve građane, našli rešenje za napredak i spas.
   Kina ide putem koji treba da spasi čovečanstvo od samouništenja. Kombinujući Buditističku filozofiju sa Prvom Budinom porukom: “Život je problem i treba ga rešavati”, sa hrašćanskom ideologijom: Svaki čovek ima pravo na pristojan život; kapitalističko svojinsko pravo nad proizvodnim kapitalom gde država strogo kontroliše najgoru ljudsku devijaciju – Pohlepu, sa filozofijom Antičkih mudraca, odnosno Sokrata: Zamoliti najpametnije, a dobri ljudi, obrazovati ih da vode državu. To je put koji vodi čovečanstvo u napredak, bez ratova, a jednakih prava i “velikih” i “malih” naroda