Nema na hiljade spornih doktorata

Dokumentacija još nije sređena i to je jedini razlog zbog koga nije dosad upućena Ministarstvu, kaže za Danas Miodrag Popović, član NSVO. Povodom izjave genetičara Miodraga Stojkovića da u Srbiji postoji najmanje 1.200 lažnih doktorata, Popović smatra da je ta cifra preterana i da i se njom „plaši javnost“.

– Mislim da je zabuna napravljena kada je Ministarstvo od fakulteta tražilo da preko informacionog sistema „Dositej“ dostave razna uverenja i dozvole za rad iz prethodnog perioda, a između ostalog su od državnih fakulteta zahtevali da pošalju rešenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih tehničkih i drugih uslova za izvođenje magistarskih studija. Državni fakulteti taj papir nemaju, jer po prethodnim zakonima nisu ni bili obavezni da ga imaju. Tada je pogrešno procenjeno da postoji čak 2.000 takvih doktorata – kaže Popović.

On podseća da je po svim ranijim zakonima o univerzitetu bilo predviđeno da samo privatni fakulteti moraju imati saglasnost Ministarstva za izvođenje bilo kog nivoa studija, dok se za novoosnovane nivoe studija na državnim fakultetima tražila samo saglasnost matičnog univerziteta.

– Nigde, međutim, nije pisalo šta je sa fakultetima koji su magistarske studije uveli 50-ih, ili 60-ih godina i pitanje je da li je iko tada morao da ima neku saglasnost. Zakonodavac je prećutno podrazumevao da je dozvoljeno ono što nije zabranjeno i da fakulteti koji su ranije uveli magistarske studije mogu da nastave da ih izvode. Dakle, državnim fakultetima nije trebalo nikakvo uverenje Ministarstva prosvete, ali je od njih sada traženo da ga dostave. Tako se došlo do besmislenog podatka o hiljadama spornih doktorskih diploma – objašnjava Popović.

Na pitanje zašto se NSVO ponovo bavi pitanjem 103 doktorske diplome, koje su otkrivene u ponovnoj akreditaciji visokih škola, kada je Ministarstvo još krajem prošle godine zauzelo stav da su one validne, Popović podseća da je prethodni Savet zasedao dan kasnije nakon što je Ministarstvo reklo svoj sud.

– Mi smo prihvatili sve stavove Ministarstva sem poslednjeg pasusa koji je ključan, a to je da se ne mogu a priori validnim proglasiti sve diplome već da treba preispitati svaki pojedinačan slučaj. Komisija za akreditaciju i prethodni saziv NSVO su insistirali na tome da su validne samo diplome stečene na ustanovama koje imaju rešenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih tehničkih i drugih uslova uslova za magistarske studije dobijeno pre usvajanja Zakona iz 2005. godine. To rešenje se traži u svim zakonima pre 2005. godine, a u Zakonu iz 2005, u prelaznim i završnim odredbama – kaže Popović.

Na pitanje kakva je sudbina visokih škola, na kojima rade nastavnici sa osporenim doktorskim diplomama, naš sagovornik kaže da, ako ih Ministarstvo proglasi validnim, nova Komisija za akreditaciju neće imati osnova da ne izda akreditaciju. Upitan da li je opravdano da se osporavaju diplome samo njima, ali ne i svim ostalim koji su ih dobili, Popović odgovara:

– Sigurno da nije, ali KAPK i NSVO nemaju zakonskog osnova da traže kompletan spisak izdatih diploma. I do ovog spiska se došlo na indirektan način u procesu akreditacije, jer je za jedan broj ljudi koji su izrazili želju da rade u visokom obrazovanju ustanovljeno da ne ispunjavaju standarde. Po mom mišljenju, Ministarstvo bi trebalo da pošalje inspekciju na tih 20-ak ustanova za koje je otkriveno da nisu imali rešenje o ispunjenosti uslova za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija i da, ako se utvrdi da smo radili kako treba, te doktorate poništi. I ne samo ovih 103 već i sve druge koji su stečeni na isti način – naglašava Popović.

Odbrana KAPK

Na naš komentar da je KAPK evidentno napravila propust jer je u dva ranija ciklusa tim ustanovama davala akreditaciju i time priznao ove diplome, Popović kaže da, ipak, mora da stane u odbranu Komisije.

– Proces akreditacije je nov u Srbiji i Komisija i NSVO su najpre morali da naprave standarde. Vremenom su se oni usavršavali i tako se došlo do prvih osporenih diploma. Nije tačno da Komisija u prethodnom periodu nije nikome osporila diplomu. Neki su se provukli, ali je eklatantan primer Univerzitet u Novom Pazaru koji je bez ikakve dozvole proizvodio doktore nauka i kod sebe ih zapošljavao. To je prvi otkriveni slučaj i prethodni sazivi KAPK su reagovali na ovakve pojave. Ovih stotinak je bilo teže otkriti jer su ti ljudi doktorirali na jednim, a zaposlili se na drugim visokoškolskim ustanovama. Sigurno je da je Komisija, kada je otkrila prvi slučaj, dosledno primenjivala standarde i na sve druge – navodi Popović.