Institucije u Srbiji ne samo da ne postoje nego većina građana nema poverenja gotovo ni u jednu od njih, mogao bi da glasiti stav koji preovladava na načunom skupu „Tehnologija, kultura i razvoj“ koji se treći dan održava na Paliću. Skup je okupio šezdesetak naučnih radnika, profesora univerziteta, politikologa, sociologa i ekonomista, koji se bave pitanjima o stanju institucija u Srbiji, kao i o položaju i efektivnosti istraživačkog i inovativnog sistema kod nas.
Ovi naučni skupovi održavaju se šesnaesti put, u organizaciji subotičkog udruženja Tehnologija i društvo, a jedan od ciljeva je „doprinos boljoj pripremi naše zemlje za priključenje evropskom društvu“, poručeno je sa skupa. A bitan uslov za to je i postojanje institucija, koje kod nas umesto da jačaju, već godinama slabe i urušavaju se. Donedavno su istraživanja pokazivala da naši građani najviše poverenja imaju u vojsku i crkvu, međutim, novi pogledi u stavovi stanovnika Srbije govore da je njihovo poverenje sada okrenuto samo porodici. Institucije su, kao i mnoge stvari tokom ovih godina, postale razočarenje čak i najupornijih „vernika“.
– Institucije u ovoj državi izgubile su trku s vremenom i njihov rad je prosto nevidljiv – kaže profesorka Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić:
– Čak ne postoji ni strategija razvitka institucija, što govori o tome da zapravo ne postoji mogućnost da se ovo društvo strukturira. Drugim rečima, kao da više nije ni važno koji se procesi i na koji način u ovoj zemlji odvijaju. Da bi se to stanje normalizovalo, moramo uspostaviti institucije budući da trenutno nema nijedne koja funkcioniše – kaže profesorica Turajlić.
Pored ekonomske i institucionalne krize, ovo društvo se suočava i sa moralnom krizom i krizom kulture, koja je takođe proistekla dobrim delom iz krize institucija, kaže profesorica Zagorka Golubović.
– Kultura je danas, nažalost, toliko marginalizovana, toliko skrajnuta i u senci, da se o njoj govori samo sporadično, a ne kao o temelju jednog društva i temelju kvaliteta života – kaže dr Golubović.
Taj fenomen urušavanja moralne strane društva dr Turajlić je ocenila kao deo procesa intelektualne korupcije, za šta je najeklatantniji primer privatizacija koja se dešava uz gotovo otvorenu korupciju, a da javnost, pre svega ekonomska profesija ćuti, – navela je dr Turajlić.
Zanimanje za tehnološki razvitak prethodnih je godina, uz postojeće društvene i političke okolnosti, u našem društvo opalo, a upravo tehnologija, kao i promena kulturnog obrasca mogu pomoći rast i razvoj ovog društva, koje je danas veoma daleko od evropskog nivoa – rekla je dr Danica Drakulić, profesorica Ekonomskog fakulteta u Subotici i organizatorka ovog skupa.
Dr Vlastimir Matejić, predsednik programskog odbora skupa, istakao je da nema napretka društva bez razvoja i primene tehnologije i znanja.
– Nema dugoročnog održivog razvoja ni Srbije ni drugih država zapadnog Balkana bez ključnog oslanjanja na znanje i bez posvećenosti njegovom stvaranju i upotrebi. Stoga ćemo s ovim skupom nastaviti i u godinama koje slede, uz uverenje da naša razmatranja doprinose, makar i krajnje periferno, stvaranju uslova za razvoj zasnovan na znanju – rekao je dr Matejić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
