Nema odbrane doktorata bez provere da li je plagijat

Jedina informacija koju smo dobili je da je pokrenut postupak javne nabavke i da će, kao i prošle godine, softver biti dostupan svim univerzitetima u Srbiji, i državnim i privatnim.

Kako je naš list pisao, fakulteti Beogradskog univerziteta nedavno su dobili obaveštenje iz Univerzitetske biblioteke da od početka septembra postoji problem sa softverskom proverom doktorskih disertacija preko sistema Ithenticate, jer su potrošeni krediti za proveru koje je u prethodnom periodu nabavilo Ministarstvo prosvete.

Ipak, dobra vest za studente Beogradskog univerziteta je da započeti postupci na fakultetima mogu u međuvremenu da se nastave.

Međutim, bez izveštaja koji potvrđuje originalnost doktorske disertacije (na osnovu provere uz pomoć specijalizovanog softvera), veća naučnih oblasti neće moći da usvoje izveštaj komisije za ocenu disertacije, niti odluku o imenovanju komisije za odbranu.

Kako saznaje Danas, dojučerašnja rektorka UB Ivanka Popović uputila je fakultetima dopis sa ovom napomenom, kako zbog kašnjenja Ministarstva prosvete ne bi bili oštećeni studenti doktorskih studija.

U dopisu, u koji je naš list imao uvid, rektorka podseća da je Ministarstvo od 2020. godine preuzelo obavezu obezbeđivanja pristupa servisu za proveru originalnosti doktorskih disertacija svim univerzitetima u Srbji.

U skladu sa tim, Ministarstvo je zaključilo ugovor sa kompanijom Turnitin za korišćenje softvera iThenticate, a za ove potrebe obezbeđena su sredstva u budžetu.

„Nažalost došlo je drugu godinu zaredom do kašnjenja u realizaciji predviđene nabavke, zbog čega se Univerzitet u Beogradu od početka septembra suočio sa problemom nemogućnosti redovnog obavljanja postupka provere originalnosti doktorskih disertacija, što utiče na proceduru ocene i odbrane“, piše u dopisu.

Rektorka je „u cilju zaštite studenata“, obavestila fakultete da se zbog privremene nemogućnosti softverske provere disertacija, ne sprečava postupak ocenjivanja disertacija, pisanje izveštaja komisije za ocenu doktorske disertacije, stavljanja na uvid javnosti, donošenja odluke o usvajanju izveštaja komisije za ocenu disertacije i imenovanju komisije za odbranu.

“Ocena izveštaja o proveri (uz pomoć specijalizovanog softvera) svakako bi bila obavezna pre davanja saglasnosti odgovarajućeg veća naučne oblasti na odluku o usvajanju izveštaja komisije za ocenu doktorske disertacije i odluku o imenovanju komisije za njenu odbranu“, navedeno je u dopisu fakultetima.

Univerzitet u Beogradu je 2018. godine doneo Pravilnik o postupku provere originalnosti doktorskih disertacija, prema kojem je Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ zadužena za sprovođenje tog postupka (propuštanje disertacija kroz softver, slanje softverskog izveštaja mentorima, edukaciju u vezi sa načinom na koji softver radi i slično).

Univerzitet u Beogradu je u tom trenutku već bio obezbedio, sredstvima od Erasmus projekta pristup servisu iThenticate, kao vodećem softveru za proveru originalnosti tekstova. UB je tokom 2019. i 2020. od sopstvenih sredstava dokupljivao licence za korišćenje ovog servisa.

Na sastanku Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) polovinom 2019. godine predloženo je da Ministarstvo prosvete sprovede objedinjenu javnu nabavku licenci za softver za potrebe svih univerziteta u Srbiji kako bi se dobili povoljniji uslovi, odnosno kako bi se krediti/licence dobili po nižoj ceni.

Nabavka je sprovedena u septembru/oktobru 2020. i omogućeno je da svi univerziteti dobiju naloge na servisu iThenticate i određeni broj kredita prema prosečnom godišnjem broju disertacija koje se na ovim univerzitetima brane.

Krediti koji su nabavljeni 2020. godine važe do 30. novembra, a ako se javna nabavka ne realizuje u naredna dva meseca, prekid u proveri disertacija će imati svi univerziteti, bez obzira na to da li su potrošili kredite ili ne, kaže izvor Danasa iz akademske zajednice.

U Univerzitetskoj biblioteci se sprovodi samo provera za Univerzitet u Beogradu, a svaki univerzitet je samostalan u daljem korišćenju ovog servisa.

Šta su prednosti softvera i kako on radi, za Danas pojašnjavaju u Univerzitetskoj biblioteci:

– Softver poredi tekst sa tekstom i to na istom jeziku. On pretražuje sve što je u otvorenom pristupu. Dakle, sve izvore do kojih na taj način može da dođe, uključujući i Vikipediju, ali i arhivirane stranice na Vikipediji. Specifičnost ovog softvera je što poredi tekst sa vodećim naučnim časopisima koji su u sistemu Crossref, to jest onima koji imaju DOI broj. Neki od tih časopisa nisu slobodno dostupni na internetu i tu leži glavna „težina“ ovog softvera. On je pouzdan koliko uopšte u ovom trenutku ova vrsta provere može da bude. Provera će biti pouzdanija koliko se bude povećavao broj izvora u otvorenom pristupu – objašnjavaju u Univerzitetskoj biblioteci.

Skreću pažnju na još nekoliko stvari za bolje razumevanje kako softver radi: procenat koji se dobije posle provere nije procenat plagijata, već podudarnosti dva teksta i mora da se vidi šta je u tu cifru ušlo.

Takođe napominju da nijedna mašina ne može da utvrdi da li je nešto plagijat, već to može da radi kompetentno lice, u ovom slučaju mentor.

– Softver samo treba da pomogne mentoru. To je alat, pomoćno tehničko sredstvo i ne treba mu pripisivati „moći“ koje nema, niti se oslanjati isključivo na njega. Ovo je tek jedan, više tehnički deo procedure ocene disertacije – pojašnjavaju u Univerzitetskoj biblioteci.

Kao dobre strane ističu da softver odvraća studente od „copy-paste“ metoda, ali i to što postoji realna mogućnost da se detektuje nekorektno korišćenje literature.

Inače, Pravilnik o postupku provere doktorskih disertacija koje se brane na UB ne navodi nikakav procenat poklapanja koji bi bio preloman da se neki doktorat oceni kao plagijat.

U tom pravilniku piše da prilikom davanja ocene izveštaja o proveri doktorske disertacije mentor i članovi komisije moraju voditi računa da je „cilj provere da se utvrdi da li i u kojoj meri je disertacija originalna, to jest da li predstavlja rezultat rada doktoranda i da li i u kojoj meri su poštovana akademska pravila citiranja, navođenja izvora i slično“.

Ističe se i da izveštaj o proveri doktorske disertacije predstavlja samo indiciju o njenoj originalnosti, te da podatak o količini podudaranja teksta, sam za sebe, nije dovoljan da opravda sumnju u originalnost disertacije.

„Određena količina podudaranja teksta je nužna, kao posledica citata, ličnih imena, bibliografskih podataka o korišćenoj literaturi, takozvanih opštih mesta i podataka, kao i prethodno publikovanih rezultata doktorandovih istraživanja, koji su proistekli iz njegove disertacije.

Ocena izveštaja o proveri doktorske disertacije mora se zasnivati na ukupnosti relevantnih kriterijuma, kao što su količina podudaranja, povezanost, smisao i značaj delova teksta kod kojih je utvrđeno podudaranje“, stoji u Pravilniku.

Beogradski univerzitet  ima najveći broj doktorskih disertacija, više od 500 na godišnjem nivou, što je oko polovina od ukupnog broja svih branjenih disertacija u Srbiji.

Cena

Troškovi softvera za praćenje originalnosti teksta se procenjuju prema osnovnoj jedinici koja pokriva određeni broj karaktera. Za prosečnu doktorsku disertaciju je potrebno oko tri boda, a jedan bod „vredi“ 25.000 reči. Cena softvera se određuje prema tome koliko se bodova kupuje, a sa većim paketom iznos se smanjuje. Disertacije su u proseku obimnije u društveno-humanističkim naukama.