Nema opasnosti od poplava

– Velika količina vode nalazi se u snežnom pokrivaču širom Evrope. Međutim, sneg se neće otopiti naglo, a zbog prošlogodišnje suše zemljište je slabo zasićeno vodom, tako da će upiti 30 odsto količine koja se topi. Takođe, vodotokovi su u srednjeniskom režimu i primiće dodatnu količinu vode – kaže Prodanović. On dodaje da je Direkcija za vode u protekle četiri godine podigla odbranu od poplava na zavidan nivo i da se u sistemu zaštite trenutno nalazi 1,2 miliona ljudi.

– Početkom januara naložili smo da akumulacije za prijem poplavnog talasa dovedu na minimalni režim rada, kako bi mogle da prime eventualni talas. Takođe, pojačan je nadzor na kritičnim mestima gde bi mogle da se formiraju ledene barijere. To su Sikolovac nizvodno od Golupca, Daljska krivina i nekoliko krivina i suženja nizvodno od Apatina – kaže Prodanović. Iako su ekipe spremne, naš sagovornik ističe da je mala verovatnoća da će se ledene barijere formirati.

– Na toku Dunava kroz Srbiju ima 24 mesta gde se one mogu pojaviti. Formiranjem barijere može doći do porasta vodostaja uzvodno i poplava i zato se one uklanjaju kako bi se omogućio transport leda nizvodno – ističe Prodanović, dodajući da su se vrlo retko sticali uslovi za pojavu ledenih barijera i ledenih poplava. Prema njegovim rečima, to se desilo tokom zime 1928-29, 1956, i 1984-85.

– Ono što nas sada čeka, nakon otapanja i pokretanja leda na Dunavu, jeste obezbeđivanje njegovog transporta nizvodno do Đerdapa. Izgradnja akumulacije na Đerdapu značajno je promenila uslove na Dunavu. Brana ne dozvoljava transport leda nizvodno, a uspor od akumulacije oseća se sve do Novog Sada – ističe Prodanović. On dodaje da se nivo ledohoda u gornjem toku Dunava smanjio, a da je slična tendencija i u donjem.

– Ledohod i ledostaj na našim rekama su uobičajene prirodne pojave. Do 70-ih godina 20. veka na Dunavu je stepen učestalosti ledostaja bio oko 50 odsto, odnosno, u proseku svake druge godine, a vreme trajanja ledostaja i do tri meseca. U novije doba se učestalost pojave ledostaja smanjila, pre svega zbog termičkog i hemijskog zagađenja u Mađarskoj i Austriji, kao i globalnih klimatskih promena – ocenjuje Prodanović. On dodaje da su najčešće korišten metod za uklanjanje ledenih barijera 1929. i 1956. bila upotreba minsko-eksplozivnih sredstava.

– Pre svega mislim na miniranje, ali i bombardovanje iz artiljerijskih oruđa sa ubacnom putanjom-minobacači i haubice, kao i bombardovanje upotrebom avijacije (1956.). Upotreba ledolomaca je ograničena na led debljine do pola metra i na transport leda. U Studiji varijanti odbrane od leda na Dunavu kroz Srbiju, koju je Direkcija za vode završila 2010. godine razrađene su varijante odbrane od zagušenja ledom na deonicama kroz Srbiju. Pri izradi Studije uzeta su u obzir sva pozitivna iskustva iz prošlosti, posebno izveštaj o režimu leda na jugoslovenskom sektoru reke Dunava u toku zime 1928/29 godine, koji je sačinilo hidrotehničko odeljenje Ministarstva građevine Kraljevine Jugoslavije – kaže Prodanović. On dodaje da se odbrana od poplava spoljnih voda i zagušenja ledom vrši na osnovu Opšteg plana odbrane od poplava, koji usvaja Vlada na pet godina, kao i i Operativnog plana odbrane od poplava koji resorno ministarstvo donosi svake godine.