Nema planova za isključenje Grčke iz Šengena

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ministri, koji su se juče sastali u Amsterdamu, apelovali su na Grčku da uloži više napora da bi kontrolisala protok migranata, pri čemu je jedan deo njih čak pretio da će izbaciti zemlju iz Šengen zone, što je još jedan pokazatelj sve dubljih podela između država-članica EU. Grčka je prošle godine bila ključna tranzitna zemlja za više od milion izbeglica koje su došle do Evrope. Država je na meti kritika zato što ne uspeva da kontroliše protok izbeglica čiji se broj uprkos hladnoći ne smanjuje.

Vlada Belgije je juče ocenila da bi Grčka, pošto je suviše slaba da bi kontrolisala svoje granice, trebalo da se suoči sa „mehanizmom sankcija“ Evropske unije, prema kojem bi veći broj izbeglica bio prisiljen da ostane u Grčkoj, preneo je FoNet.

EU je preduzela korake da obezbedi Atini finansijsku pomoć za borbu protiv krize, ali veliki deo država-članica smatra da je Atina ne koristi u dovoljnoj meri. Od pet planiranih centara za registraciju migranata koji dolaze u Grčku za sada radi samo jedan, piše Bi-Bi-Si. Kako se navodi, Grčka je preplavljena izbeglicama, a grčki zvaničnici često dopuštaju migrantima da nastave put dalje u Evropu, a ne registruju ih na sopstvenoj teritoriji, što je jedan od važnih koraka koji je dogovoren sa EU kada je reč o kretanju ljudi između država.

Atina tvrdi da je nemoguće izboriti se s toliko velikim brojem izbeglica i optužuje ostale 27 države-članice da ne obezbeđuju dovoljno pomoći. Zbog krize je Šengen zona, koju zvaničnici EU smatraju jednim od najvećih dostignuća evropskih integracija, dovedena do ivice propasti. „Ako ne možemo da zaštitimo spoljnu granicu EU, grčko-tursku granicu, onda će spoljna granica Šengena biti pomerena ka centralnoj Evropi. Grčka mora da poveća svoje resurse što je moguće pre i prihvati pomoć“, izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner uoči neformalnih razgovora ministara unutrašnjih poslova EU u Amsterdamu. Ona je naglasila da ukoliko Atina ne učini više da bi zaštitila granice, otvoreno će se razgovarati o isključenju Grčke iz Šengena. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je kritikovao njenu pretnju i istakao da takva „lažna rešenja nikome neće pomoći da naprave pomake“ ka rešenju migrantske krize.

Šengen zonu čini 26 država-članica, od kojih je većina u okvirima EU. Nemačka, Francuska, Austrija i Švedska su među nekoliko zemalja koje su uvele privremenu kontrolu granica, nastojeći da kontrolišu priliv izbeglica. Prema aktuelnim pravilima EU o Šengenu, granična kontrola u Nemačkoj će na snazi biti do maja. Međutim, pojedini mediji tvrde da i Nemačka i neke druge zemlje žele da produže ovu meru do kraja 2017.

Švedski ministar unutrašnjih poslova Anders Igeman je rekao da je već kasno jer je sedam zemalja već uvelo graničnu kontrolu. Prema njegovim rečima, centri za registraciju migranata treba da počnu da rade u Grčkoj i Italiji kako je i planirano. „Na kraju, ako zemlja ne ispuni svoje obaveze, moraćemo da ograničimo njene veze sa Šengen zonom. Ako ne kontrolišete svoje granice, to će imati posledice na slobodu kretanja“, rekao je Igeman.

Da bi se Grčka isključila iz evrozone, potrebno je primeniti član 26 Šengenskog sporazuma. Nemačka, glavna destinacija izbeglica i migranata koji beže od rata i siromaštva na Bliskom istoku i u Africi, prva je dala ovakav predlog prošle godine. Komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos, koji je i sam Grk, nastojao je da umanji rizik od isključenja zemlje iz Šengena. „Ništa slično nije predlagano ili diskutovano. Ono što moramo da uradimo jeste da bolje kontrolišemo naše spoljne granice. Očigledno je da zemlje sa spoljnim granicama moraju da rade više, a mi smo tu da im pomognemo da bolje urade svoj posao“, rekao je on. I ministar unutrašnjih poslova Luksemburga je bio protiv isključenja Grčke iz Šengena, dok je njegov nemački kolega Tomas de Mezijer rekao da želi da sačuva Šengen, ali da vreme ističe.

U Amsterdamu je organizovan protest Amnesti internešenela, te su učesnici ministarskog sastanka na putu ka pomorskom muzeju gde su razgovori održani prošli pored čamca koji je bio pun manekena sa pojasevima za spasavanje, koji su zapravo predstavljali migrante koji dolaze u Evropu, javili su dopisnici, preneo je Bi-Bi-Si. „Lideri Evrope, nisu ankete ono što treba da vas brine, već udžbenici istorije“, pisalo je na jednom transparentu.