Nema podataka o uticaju pandemije na znanje učenika

Iako se premijerka Ana Brnabić više puta pohvalila da, zahvaljujući uspešno sprovedenoj digitalizaciji, đaci u Srbiji nisu propustili ni dan škole jer je od prvog dana organizovana onlajn nastava, ni o efektima te nastave nema pokazatelja.

S druge strane, više istraživanja je potvrdilo da nemali broj učenika nije imao uslove da prati nastavu na daljinu, a iz prakse se čuju ocene da je školovanje u pandemijskim okolnostima (već treću školsku godinu zaredom) ostavilo nenadoknadive „rupe“ u znanju.

Prosvetna vlast kao dokaz da đaci ipak imaju znanje navodi rezultate poslednjeg završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja, na kome su učenici osmog razreda pokazali u proseku bolje rezultate nego ranijih godina. Zapravo najbolje od kada je uvedena mala matura.

Razlog tome je težina samih testova, odnosno mnogo veći broj zadataka zatvorenog tipa, žargonski rečeno „na zaokruživanje“, što je posredno konstatovano i u analizi završnog ispita.

U izveštaju se navodi da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu, što je dovelo do redukcije određenih delova gradiva.

„Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja „otvorenog“ tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće.

U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave“, piše u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kao dokaz da su đaci stekli osnovno znanje predstavnici Ministarstva prosvete izneli su podatak da „80 odsto učenika treba da savlada osnovni nivo, a savladalo ga je 84 odsto učenika“.

Istina je, međutim, da je sve zadatke sa osnovnog nivoa iz matematike rešilo svega 44,7 odsto učenika, a 38,7 iz srpskog, a očekuje se da skoro svi, a najmanje 80 odsto učenika uspe da uradi te zadatke.

Podaci koje pominju nadležni zapravo se odnose na prosečan broj rešenih zadataka sa osnovnog nivoa koji iznosi oko 86 odsto, a, kako pojašnjavaju za Danas u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, implicitna pretpostavka je da je test sa zadacima sa osnovnog nivoa koncipiran tako da se očekuje da testirana populacija u proseku reši između 80 odsto i 100 odsto zadataka na tom nivou.

Na pitanje da li je ovaj podatak pokazatelj da su đaci usvojili elementarno znanje i da li se na osnovu rezultata male mature može steći realna slika o efektima školovanja u pandemijskim okolnostima, Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže: „Na osnovu ovogodišnjeg testa na maloj maturi ne mogu da se dobiju odgovori na ta pitanja“.

– Osnovni razlog leži u činjenici da su, prema zvaničnim izjavama, testovi „olakšani“ pri čemu ne znamo u kojoj meri. Samim tim poređenje obrazovnih postignuća učenika koji su ove godine polagali malu maturu sa prethodnim generacijama nije moguće – smatra Baucal.

Svoj stav obrazlaže i konkretnim primerom: „Zamislimo slučaj da je ceo test bio olakšan efektivno za jedan poen u smislu da bi isti učenik koji ima isto znanje pri polaganju ovogodišnje male mature imao jedan poen više ove godine u odnosu na broj bodova koje bi ostvario prošle“.

– Imajući u vidu da su ove godine na testu iz srpskog jezika učenici imali za dva poena više postignuće od đaka koji su prošle godine polagali, mogli bismo da zaključimo da je došlo do poboljšanja obrazovnih postignuća učenika.

Mogli bismo čak i da izmerimo to poboljšanje tako što bi od dva poena (koliko su učenici imali više ove godine) oduzeli jedan poen jer je za toliko test olakšan. Dakle, poboljšanje bi iznosilo jedan poen.

Međutim, ako je test olakšan efektivno za tri poena onda bi po istoj logici mogli da kažemo dasu obrazovna postignuća ove godine slabija u odnosu na prošlu za jedan poen.

Sve u svemu, ključno pitanje je da se proceni u kojoj meri je test olakšan. Bez te informacije ovogodišnji i prošlogodišnji rezultati ne mogu da se porede – ističe Baucal.

Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominje da je završni ispit jedini instrument u sistemu koji bi mogao da omogući koliko-toliko praćenje kvaliteta obrazovanja.

– Kažem koliko-toliko zato što to nije najbolji mogući instrument za praćenje jer od čitavog seta standarda za ispit birate samo neke, ali kroz distribuciju po nivoima postignuća neka uporedivost može da se postigne. Međutim, ako je struktura testa drugačija, ako je on olakšan onda ne možemo da poredimo rezultate i nemamo nikakav dokaz. S druge strane, imamo pokazatelje kroz istraživanja koja se nisu bavila procenom kvaliteta obrazovanja, ali jesu percepcijama kvaliteta obrazovanja iz perspektive nastavnika, učenika i roditelja. Mi znamo sigurno da se nešto ozbiljno urušilo kada je u pitanju kvalitet obrazovanja, a jedini instrument koji imate pokazuje obrnuto – kaže Pavlović Babić.

Odluka nadležnih da testovi na završnom ispitu budu lakši je, prema mišljenju naše sagovornice, nepromišljena i neutemeljena.

– To je besmislena olakšica zato što test ne služi tome da ga svi učenici polože, jer svi koji su izašli su ga već položili, već da rangira đake u neke škole i dodatno može da služi kao instrument za procenu kvaliteta obrazovanja. A kad ste taj aspekt uporedivosti narušili, ništa ne možete da kažete o kvalitetu obrazovanja, a učenici su u istom poretku, kao što bi bili da je test bio standardan. Za učenike ništa ne znači da li imaju 18 ili 16 poena, već sa kojim pragom se upisuju u neku školu. I to je ove godine narušeno – ističe Pavlović Babić.

Na pitanje kako da izmerimo koliko su atipični oblici nastave ostavili trag, ona odgovara da smo za to uveliko zakasnili. A da bi tako nešto bilo moguće potrebno je, kaže, da imamo dve tačke poređenja.

– Mogli smo, recimo, kada je počela pandemija da napravimo testove i da krajem prvog polugodišta prošle školske godine testiramo jedan krug, pa sada drugi i da uporedimo šta se desilo u međuvremenu. Bojim se da smo sada zakasnili – kaže Pavlović Babić.

Stručnjaci procenjuju da su zbog promena u načinu rada škola izazvanih pojavom virusa korona, đaci u Srbiji „izgubili“ najmanje pet do šest meseci školovanja. To je ranije za Danas kazao Baucal, na osnovu iskustava drugih zemalja, budući da nemamo „čvrste“ podatke o tome koliko se razlikuje znanje naših učenika pre i posle pandemije.

– Dobar primer je Holandija. Na osnovu velike baze podataka (preko 350.000 učenika) u drugom polugodištu 2020. godine došlo se do saznanja da je efekat pandemije na obrazovna postignuća učenika bio negativan i da je bio ekvivalentan petini školske godine (što je otprilike 1,5 do dva meseca), pri čemu je taj efekat bio značajno veći kada je reč o učenicima čiji roditelji imaju niže obrazovanje. Drugim rečima, da bi se neutralisao taj efekat učenicima je bilo potrebno dodatnih 1,5 do dva meseca školovanja. Pritom treba uzeti u obzir da su škole u Holandiji dobro opremljene, da je digitalizacija obrazovanja dostigla zavidan nivo i pre pandemije, zbog čega je prelaz na onlajn nastavu i učenje bilo lakši, a sam kvalitet nastave na visokom nivou – ističe Baucal.

Ako pođemo od pretpostavke da je efekat pandemije na naše učenike sličan ovome, to bi, prema rečima Baucala, značilo da su đaci u Srbiji od marta 2020. do juna 2021. „izgubili“ otprilike pet do šest meseci školovanja.

– Uz pretpostavku da se naš obrazovni sistem nešto slabije snašao sa teškim izazovima obrazovanja tokom pandemije, gubitak bi mogao da bude i veći. Polazeći od činjenice da je budžet za osnovno i srednje obrazovanje u 2020. godini iznosio 1, 2 milijarde evra, to bi značilo da nas je ovaj gubitak kao društvo koštao oko 700 miliona evra – navodi Baucal.

Gubitak

Na pitanje da li će se nove okolnosti školovanja odraziti na rezultate naših đaka na međunarodnim testiranjima, kakva su PISA i TIMSS, Aleksandar Baucal kaže da su analize koje su se oslanjale na PISA podatke došle do slične procene kao što je pomenuta.

– Na osnovu ranijih ciklusa PISA studije znamo da je efekat jedne godine školovanja u Srbiji niži nego u evropskim zemljama, u kojima postoji kvalitetnije obrazovanje tako da pad u postignućima u Srbiji može u apsolutnim merama da bude niži. S druge strane, ako je pandemija u većoj meri pogodila kvalitet obrazovanja u Srbiji nego u tim drugim zemljama, gubitak naših đaka može da bude jednak ili čak i veći. U ovom trenutku je teško proceniti šta će pokazati PISA rezultati – rekao je Baucal i napomenuo da te nalaze treba koristiti da bismo napravili pametan plan kako da ovim generacijama učenika nadoknadimo ono što je propušteno zbog pandemije.

Projekat“Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji“ realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).