Rusija je juče saopštila da ne namerava da jednostrano proširi svoje granice na Arktiku da bi zadobila veliki deo mineralnog bogatstva u tom regionu. Rusija je ranije naznačila da polaže pravo da proširi svoju teritoriju na Arktiku, što je izazvalo nezadovoljstvo ostalih država koje imaju obalu na Arktiku , uključujući SAD.
Pravo na veći udeo u arktičkoj oblasti Moskva zasniva na naučnoj studiji podvodnog grebena Lomonosov, koja prema navodima ruskih zvaničnika, pokazuje da deo Arktika predstavlja nastavak sibirskog kontinentalnog grebena. Ruski presednik Dmitrij Medvedev prošle sedmice je naložio sastavljanje novog zakona koji će postaviti nove arktičke granice Rusije, nakon čega je Kanada izrazila zabrinutost da bi Kremlj mogao da preduzme jednostrane poteze. U najnovijem saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navodi se da taj zakon važi samo za administrativne granice unutar Rusije i da nema veze s polaganjem prava na veći deo Arktika. „U pitanju je novi federalni zakon koji će jasno odrediti koji regioni Ruske Federacija čine arktičku zonu u zemlji“, navodi se u saopštenju i dodaje da su te mere sačinjene radi unapređenja socijalnih i ekonomskih prilika u tim oblastima.
U saopštenju se, takođe, navodi da zakon nema veze s razjašnjavanjem međunarodnih granica Ruske Federacije na Arktiku, što je pitanje koje razmatra komisija UN. Prema međunarodnom pravu, pet država koje imaju arktičku obalu -Kanada, Rusija, SAD, Norveška i Danska – imaju pravo na 320 kilometara široku ekonomsku zonu severno od svojih obala. Te države u maju su postigle dogovor da o određivanju granica na Arktiku odluči komisija UN. Prema studiji američkog Geološkog zavoda, ispod Arktičkog okeana nalazi se gotovo 13 odsto neotkrivene nafte u svetu i 30 odsto neotkrivenog prirodnog gasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
