Nema razloga za euforiju

Dušan Spasojević: Euforija svakako nije opravdana mada svakako postoje razlozi za zadovoljstvo u opozicionim redovima. Istina, Vučić je dobio ono što je želeo – to je referendumsko DA, ali je protivljenje referendumskom predlogu bilo dosta veliko, preko očekivanja i u velikim gradovima se to tumači kao glasanje protiv Vučića, to jeste da se ti glasači nisu izjašnjavali o promenama Ustava već protiv Vučića. I to je podiglo optimizam u opozicionim redovima. Mislim da je taj optimizam utemeljen, ali da nema razloga za euforiju jer je dobar rezultat za opoziciji i dalje daleko.

Dragan Popović: I ja mislim da nema mesta euforiji, ali rezultat referenduma jeste razlog za umereni optimizam opozicije. Postoji šansa da opozicija na izborima u aprilu napravi dobar rezultat, mada ne i da pobedi, U sadašnjoj situaciji to je gotovo nemoguće. Naravno, može nešto da se promeni u sledeća dva meseca – mada sumnjam. Ali ima izgleda da opozicija ostvari bolji rezultat nego ikada od kako je Srpska napredna stranka 2012. došla na vlast. Tako da ima potencijala, opozicija treba da ga iskoristi i mislim da je sad u dobroj meri lopta u njenom dvorištu.

Karabeg: Vlast će početkom februara mladima od 16 do 29 godina podeliti po sto evra, a Vučić im je obećao da će, ako SNS pobedi na izborima, dobiti jos jednu novčanu pomoć u drugoj polovini godine. Da li će tim potezom Vučić uspeti da potkupi mlade?

Spasojević: Ta populacija može biti značajan rezervoar glasova, ali čini mi da tih 100 evra neće posebno uticati na rezultate izbora. Oni koji su hteli da glasaju za Vučića, daće mu svoj glas, ali ne verujem da će se oni koji su protiv prodati za 100 evra. Kad govorimo o klijentelističkim mrežama SNS, mnogo su važniji oni mehanizmi vezivanja birača koji naprednjacima omogućuju da provere kako je ko glasao. Kada se novac deli širim društvenim grupama – to je ono što se zove bacanje novca iz helikoptera – vrlo je teško ispratiti efekte takvog poteza, pa se oni koji uzmu evre neće osećati posebno vezani. Ne vidim da je to uspešan način kupovine glasova. Više je to neka vrsta marketinga ili možda poruka koja se pre šalje roditeljima nego deci i mladima.

Popović: SNS često pribegava toj vrstii populističkih poteza, ali ovog puta su preterali – tako da mi to deluje malo očajnički. Nisam uopšte siguran da je to dobar potez. Ne možete mlade kupovati na taj način. Ali nešto drugo je šokantno. Vučić je eksplicitno rekao – ako mi pobedimo, dobićete još 100 evra. Oni su, dakle, sada legalizovali onu čuvenu priču – asfaltiraću vam pola puta, a kad glasate za mene asfaltiraću do kraja. Tom besramnom porukom prakticno se legalizuje politička korupcija na izborima.

Karabeg: Da li će odustajanje od Rio Tinta doneti glasove Vučiću i SNS?

Spasojević: Protesti širom Srbije poslednjih nedelja prethodne godine bili su skroz neočekivana i za naše prilike neverovatna artikulacija nezadovoljstva. Vučića je to zabrinulo, možda i uplašilo i onda je usledila reakcija koja je na momente bila smušena, a ponekad i smešna. Čini mi se da će oni do izbora uraditi šta god samo da nema nezadovoljstva i protesta. Bukvalno, kad bi sada ljudi izašli i tražili da svako dobije čokoladu Milku od 300 grama, svi bi je dobili do kraja nedelje bez ikakvih problema.

Popović: Primećujem neku vrstu uspaničenosti koju nikada dosad nisam video u redovima naprednjaka. Ogromni protesti koji su u jednom trenutku blokirali Srbiju rezultirali su naprasnim usvajanjem apsolutno svakog zahteva koji može da vam padne na pamet. Očigledno je cilj da se po svaku cenu zaustavi bilo kakvo javno izražavanje nezadovoljstva. Mislim da je dosta važno i ko se buni. Talas ekološke pobune, koji je zahvatio velike delove Srbije, zahvatio je i ruralno stanovništvo i predele gde je Vučić apsolutno dominantan, gde je na svim dosadašnjim izborima dobijao više od 80 odsto glasova. Dakle, moguće je da ga je uplašilo to što su ljudi, koji su dosad glasali za njega, javno izrazili prilično veliko nezadovoljstvo.

Karabeg: Da li je nedavna priča o atentatu na Vučića u funkciji predizborne kampanje?

Spasojević: Očigledno je da oni, kad god im zatreba, izvuku atentat i onda pričaju jedno pet dana o tome. Već je bilo nekoliko sličnih najava atentata posle kojih nikad nije bila ni istrage, niti je neko uhapšen, niti je neko osuđen. Tako da je stvarno jako teško to komentarisati osim kroz izbornu prizmu – kao pokušaj da se Vučić još jednom predstavi kao neko ko se bori protiv mafije, pa mu mafija preti. I onda se pravi čitav niz indirektnih i direktnih paralela sa ubistvom Zorana Đinđića koje su potpuno neutemeljene.

Popović: Oni svake godine viču „Atentat, atentat“ i onda im niko više ne veruje čak i ako se stvarno pripremao neki atentat, čak i ako je, kao što tvrde, neka evropska zemlja stvarno poslala podatke o atentatu.

Karabeg: Koliko će na rezultate izbora uticati nejedinstvo u opoziciji pre svega trvenja između između lidera dve najjače opozicione stranke – Dragana Đilasa i Vuka Jeremića?

Spasojević: To će uticati u određenoj meri, ali mislim da će sve zavisiti od toga da li će koalicija ostati stabilna i kako će izgledati predizborna kampanja. Ako ta kampanja bude izgledala pristojno, najveći deo opozicionih birača će zaboraviti na nesuglasice.

Popović: Neće toliko uticati nejedinstvo koliko kredibilnost poruka koje opozicija šalje. Mislim da je za opoziciju najbolje programsko okupljanje. Deo opozicije oko Đilasa očigledno nije tako mislio, pa su ušli u savez sa Jeremićem. Taj savez je od od starta bio na klimavim nogama. Međutim, ako kampanja bude dobra, ako bude fokusirana, ako birači u toj kampanji prepoznaju snagu, neće im mnogo smetati razmirice opozicionih lidera. Ali previše toga je nepoznato da bismo u ovom trenutku bilo šta pouzdano mogli da zaključimo.