U više navrata, pa i u godišnjim izveštajima Narodnoj skupštini, ukazivao sam da pojedini mediji krše prava onih o kojima pišu, pa i pretpostavku njihove nevinosti, i da na takvo kršenje prava izostaje efikasna reakcija nadležnih državnih organa, ali i novinarskih udruženja, ističe za Danas Saša Janković, zaštitnik građana.
On dodaje da je veću brigu za poštovanje pretpostavke nevinosti zahtevao od državnih organa i sugerisao novinarskim udruženjima, a poslednji prilikom međunarodnog Dana slobode medija.
– Razlozi za takve napise su često težnja ka senzacionalizmu i (lažnoj) ekskluzivnosti, potkrepljena saznanjem da se teška ili „pikantna“ rečbolje prodaje. Ponekad je u pitanju nedostatak profesionalizma i nepoznavanje obaveze poštovanja pretpostavke nevinosti, ali ima i slučajeva u kojima se nameće zaključak da javno glasilo svesno, uporno i sistematski krši nečiju pretpostavku nevinosti, baš zato da bi postiglo sve štetne posledice koje pretpostavka nevinosti treba da spreči – objašnjava Janković.
On dodaje da se u takvim slučajevima „sasvim sigurno ne radi o loše procenjenom interesu javnosti da zna, većo drugim, mnogo konkretnijim motivima i interesima“.
Janković ne smatra da bi javno glasilo moglo i trebalo da formalno bude pozivano na odgovornost ukoliko objavi ime i prezime koje je u vezi sa time o čemu piše dobilo od Ministarstva unutrašnjih poslova ili drugog državnog organa. Međutim, kako ističe, to ne znači da sve detalje koje sazna novinar nužno mora i da objavi samo zato što se policiji „omaklo“.
– Novinarstvo nikada nije bilo mehanička aktivnost, a novinarska objektivnost i odgovornost treba da važi u svim pravcima. Inače, najčešće je opravdano da javnost sazna ime i prezime osumnjičenog za krivično delo, ako su on ili ona javna ličnost, jer tu interes javnosti „da zna“ uglavnom preteže nad interesom pojedinca, napominje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, da bi se ime nejavne ličnosti javno povezalo sa izvršenjem krivičnog dela, morao bi da postoji veći stepen izvesnosti – onaj koji je dovoljan da bi se protiv osumnjičenog podigla optužnica, a ne samo pokrenula istraga. Jankovićnaglašava da su i druge okolnosti značajne, jer na primer „Živan P.“ ne znači ništa u Beogradu, ali „u malom mestu taj čovek će biti lako identifikovan i može mu se nepovratno narušiti ugled ili dostojanstvo“.
– Novinarstvo se i smatra intelektualnom delatnošću, jer se ne radi po šablonu. Naravno, državni organi imaju mnogo formalniju obavezu poštovanja prava građana i njihova odgovornost je najveća – kaže Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
