Nema reformi UN bez podrške država članica

Izbijajaju novi ratovi i nasilje. Klimatske promene čak još očiglednije ugrožavaju našu planetu. Kažemo da globalni problemi traže globalna rešenja.

Ipak, da li i delujemo? Danas se, takođe, suočavamo s krizom drukčije vrste – izazovom globalnog rukovodstva. Pojavljuju se novi centri moći i liderstva – u Aziji, Latinskoj Americi i novorazvijenom svetu.

U tom novom svetu izazovi su sve više na polju saradnje, a ne konfrotacije. Države ne mogu više da zaštite svoje interese i da napreduju u przavcu dobrobiti svojih državljana bez partnerstva s ostalima.

Ipak, vidim opasnost što dolazi od država koje gledaju unazad umesto u pravcu zajedničke budućnosti. Vidim opasnost u odstupanju od progresa koji smo ostvarili, posebno u oblasti ekonomskog razvoja i poštene raspodele plodova globalnog rasta.

Istina, globalni rast je izvukao milijarde ljudi iz siromaštva. Pa ipak, ako pripadate svetskoj sirotinji, nikad dosad niste osetili siromaštvo tako oštro. Da, međunarodno pravo i pravda nikad nisu bili tako široko prihvaćeni. Ipak, oni koji žive u zemljama gde se krše ljudska prava nikad nisu bili toliko ranjivi.

Da, većina nas živi u miru i bezbednosti. Ipak, nasilje se produbljuje u mnogim zemljama: Avganistanu, Somaliji, Demokratskoj Republici Kongu, Iraku i Sudanu. Njihovi problemi su deo vanrednih događaja s kojima se suočavamo. Tokom prošle godine cene goriva, hrane i roba alarmantno su porasle. Bogate zemlje brinu zbog recesije, dok siromašne ne mogu više sebi da dopuste „luksuz“ da jedu.

Ciljevi milenijumskog razvoja deo su rešenja. Ali, napredak na ovom polju bio je neujednačen. Obećanja nisu ispunjena. Ipak, ostvarili smo dovoljno da bi saznali da su ciljevi na dohvatu.

Ujedinjene nacije su pobornik najranjivijih. Kad udari elementarna nepogoda, mi delujemo. Učinili smo to ove godine na Haitiju i u ostalim karpiskim državama pogođenim uraganima. Učinili smo to i nakon ciklona Nagris u Mijanmaru, gde je sada izazov da se podstakne politički napredak, uključujući i uverljive korake na polju poštovanja ljudskih prava i demokratije.

Pomogli smo ljudima pogođenim žestokim poplavama u jugoistočnoj Aziji i sušom na Rogu Afrike gde je potrebno obezbediti vanrednu pomoć za 14 miliona ljudi. Od dolaska na funkciju generalnog sekretara pozivao sam na ozbiljniju akciju u Somaliji. Moramo li da čekamo – i da vidimo kako sve više dece umire na pesku?

Globalna kriza hrane neće nestati sama od sebe. Ona je sada možda izbledela u naslovima na naslovnim stranicama medija. Prošle godine u ovo doba tona pirinča koštala je 330 dolara. Danas košta 730 dolara. Ljudi koji su kupovali pirinač na džakove, sada kupuju samo šaku. Oni koji su imali dva obroka dnevno, sada moraju da se zadovolje jednim.

Ujedinjene nacije su se usresredile da malifarmeri dobiju seme i đubrivo. Tragamo za novom „zelenom revolucijom“ u Africi. Ali, nedostaju nam sredstva. Reči međunarodne zajednice ne prate i dela.

U Burundiju, Sijera Leoneu, Liberiji i Timoru, naši resursi su prenapregnuti, jer mirovnjaci Ujedinjenih nacija pomažu da se prebreodi kriza u pravcu mira. Ipak, preventivna diplomatija UN često je presudna. Vidimo plodove u Nepalu, Keniji i, nadam se, u Zimbabveu.

Slično tome postoji i realna šansa za ujedinjenje Kipra. U Gruziji, UN mogu da pomognu da se smanji zategnutost nastala nedavnim konfliktom. U Obali Slonovače pomoći ćemo da se organizuju izbori krajem godine, što je glavni korak u pravcu oporavka i demokratije.

Opasno je i posmisliti da bi UN mogle da se pozabave današnjim složenim problemima bez pune podrške država članica. U Darfuru, na primer, suočavamo se s stalnim problemom da ispunimo rokove razmeštanja mirovnih snaga. Nedostaju nam presudna sredstva i personal. Ako nisu praćeni sredstvima mandati su prazna priča.

Sada je čitav naš rad – finansiranje razvoja, socijalna potrošnja u bogatim i siromašnim državama, ciljevi milenijumskog razvoja – ugrožen globalnom finansijskom krizom. Neophodno je da ponovo uspostavimo red na međunarodnim finansijskim tržištima. Moramo da razmislimo o novom globalnom ekonomskom poretku koji potpunije odražava izazove realnosti našeg vremena.

Te realnosti zahtevaju stalnu akciju UN na bezbrojim frontovima: borba protiv malarije i AIDS, smanjenje smrtnosti porodilja i novorođenčadi, broba protiv globalnog terorizma, obezbeđivanje nuklearnog razoružanja i neširenja. Na Korejskom poluostrvu, svi sporazumi postignuti u pregovorima šest učesnika moraju da budu primenjeni, dok Iran mora da se povinuje rezolucijama Saveta bezbednosti i da u potpunosti sarađuje s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.

Oblast ljudskih prava zahteva povrh svega našu budnost. Pravda se mora shvatiti kao osnova mira, bezednosti i razvoja. Moramo da unapredimo „odgovornost za zaštitu“. Uprkos stvarnim političikim teškoćama, ne možemo da dozvolimo da zločini protiv humanosti ostanu nekažnjeni.

Klimatske promene ostaju odlučujuće pitanje našeg doba. Moramo ponovo da obezbedimo podsticaj. Prvi test stiže za tri meseca u Poznjanu u Poljskoj. Potrebna nam je zajednička vizija novog sporazuma o globanim klimatskim promenama koji bi zamenio Kjoto protokol koji ističe 2012.

Osnova celokupnog rada UN jeste odgovornost. Neophodno je da promenimo kulturu UN. Moramo da budemo brži, fleksibliniji i efikasniji – moderniji. Moramo da zamenimo sadašnji sistem ugovora i uslova služenja, koje je disfunkcionalan i demoralizujući..

Ali, i države člancie UN moraju, takođe, da budu odgovorne. Rezolucije koje daju mandat za mirovne operacije, i dalje se donose bez obezbeđivanja neophodnih trupa, novca i materijala. Ne možemo slati hrabri personal UN – 25 njih je poginulo ove godine – širom sveta, a da im ne obezbedimo sigurnost. Ne možemo da reformišemo ovu organizaciju bez sredstava.

Današnja nezivesnost će proći, ali samo ako delujemo mudro i odgovorno. Na taj način postavićemo pozornicu za novu eru mnogo šire bezbednosti i globalnog prosperiteta koji su podjenako prihvaćeni.

Autor je generalni sekretar Ujedinjenih nacija