Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da nema signala da bi Holandija mogla da promeni stav i da evropske integracije Srbije prestane da uslovljava hapšenjem Ratka Mladića, kao ni mogućnosti da Srbija utiče na to. „Ne postoje signali da bi Holandija mogla da promeni stav, kao što mi, nažalost, nismo u prilici da vršimo pritisak na bilo koga, najmanje na zemlje EU.
Svesni smo toga da će Holandija istrajavati na svom dosadašnjem vrlo tvrdom stavu“, kazao je Ljajić agenciji Beta povodom zaključka Saveta da bi EU trebalo da pokaže više razumevanja i Srbiji omogući nastavak evropskih integracija. Prema njegovim rečima, Srbija čini što je u njenoj moći, a to su operativne aktivnosti na lociranju Ratka Mladića i Gorana Hadžića“, ali i nastavak komunikacije sa međunarodnom zajednicom u sklopu koje je i odluka Saveta da Holandiji dostavi Izveštaj o saradnji sa Tribunalom koji je prošlog meseca razmatrao Savet bezbednosti UN.
„Druga vrsta aktivnosti je na diplomatskom planu, da nastavimo komunikaciju ne samo sa Haškim tribunalom, veći sa zemljama EU, da ih redovno informišemo o svim aktivnostima Saveta i drugih državnih organa koji se bave saradnjom sa sudom u Hagu“, naveo je Ljajić. Prema njegovim rečima, ukoliko Srbija reši „problem Ratka Mladića“ prestaće svi dalji pritisci i deblokiraće se evropske integracije i neće biti novih uslovljavanja. „Iz ove faze stalnih pritisaka i uslovljavanja onda ulazimo u stvarnu fazu prilagođavanja, priduživanja Evropskoj uniji, imaćemo uslove koje su imale i druge zemlje u tom procesu“, kazao je Ljajić. Na pitanje da li su operativna saznanja o kretanju Mladića takva da bi u ovoj godini Mladićmogao biti uhapšen, Ljajićje rekao da za to nema garancija i da se može govoriti samo o nadanjima. „U ovom momentu naša operativna saznanja nisu takva da možemo dati garancije te vrste ili čak obećanja te vrste. Mi možemo govoriti o našim nadanjima, očekivanjima“, kazao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, „iza svega stoji ogroman trud, napor ljudi i u službama bezbednosti i u drugim državnim institucijama, bukvalno danonoćni rad i aktivnost na terenu u operativnim potragama za preostalim haškim optuženicima“. Takođe, kazao je on, danas ima više saznanja nego pre tri ili četiri meseca, ali ne može da garantuje da je to „dovoljno da se ovaj posao završi“. „Ne mogu da predvidim kad to može da se dogodi, niti želim to da činim, ali u svakom slučaju ukoliko u ovoj godini ne završimo posao, ne smem da pomislim na posledice ukoliko bi Mladić2010. godinu sačakao na slobodi“, naglasio je Ljajić. Odbijajući da govori o mogućim boravištima Ratka Mladića „jer to može da ugrozi operativne radnje“, Ljajićje podsetio da je kretanje ratnog komandanta bosanskih Srba poznato do kraja 2005. godine.
„Ono što je manje više poznato to je njegovo skrivanje do kraja 2005. godine i sasvim izvesno njegovo skrivanje u prvim mesecima 2006. godine kada smo bili najbliži njegovom hapšenju“, kazao je Ljajić. Haški tribunal od Srbije zahteva hapšenje preostala dva begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, a Holandija je primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i dalje evropske integracije Srbije uslovila hapšenjem Mladića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
