Foto: M. S. / DanasSlađana Ibrić (45) je samohrana majka koja se brine o sedmoro dece, od kojih je troje maloletno. Živi sa porodicom, koja broji 11 članova, niko od njih ne radi, osim ponekad sezonske poslove i hrane se u Narodnoj kuhinji.
Ta mnogočlana porodica stanuje u iznajmljenoj kući, u naselju Beli Breg u Zaječaru, ali će tamo moći da budu samo do Uskrsa, koji pada u aprilu.
“Pored sve nemaštine, ostajemo i bez doma, što je mnogo terško. Najmlađe dete ima 12 godiuna , a najstariji sin 28. Šta da radimo, gazdarica hoće da proda kuću“, objašnjava ona i dodaje:
“Šta da kažem, a da ne izgleda da se žalim. Mnogo nam je teško. Ne dao bog nikome. Primam dečji dodatak oko 7.000 dinara”, upitala je ona.
Slađana tvrdi da ranije nije bilo posla, a da se sada razbolela i zbog toga ne može da radi.
“Na birou sam godinama, ali me nikada nisu zvali da mi kažu da su mi pronašli posao. Verovatno jer sam im rekla da sam se razbolela”, objašnjava Slađana Ibrić.
Ibrići su korisnici Narodne kuhinje više od 10 godina:
„Nas je jedanaestoro i ne znam koliko bi nam para trebalo sam o za hleb dnevno. Koliko to košta, a niko ne radi. Hvala bogu što postoji Narodna kuhinja pa nam je siguran jedan obrok dnevno. Za druge se snalazimo”, kaže ona.
Sagovornica Danasa objašnjava da nema srećnijeg trenutka nego kada donese hranu kući.
“Da vidite decu tada – pevaju, skaču, igraju se. To njima mnogo znači. Vole sve, ali najviše pasulj i makarone, to je za njih najukusnije”, naglašava Slađa.
Prema njenim rečima, korisnici Narodne kuhinje su različitog obrazovanja, ali i starosti. Kaže, ima i mladih, ima i starih, ima onih bez škole, ali i onih sa školam, a zajedničko im je to da nemaju para za hranu i da su gladni.
Prema rečima Vladana Markovića, sekretara Crvenog krsta u Zaječaru, Narodna kuhinja je nešto više od samog obroka.
“Mi smo tokom cele godine sa porodicama kakva je Ibrić. U stalnom smo kontaktu. Slušamo njihove probleme i ako je moguće, pokušavamo to što pre da rešimo“, objašnjava on.
Crveni krst u Zaječaru ima dva punkta, na kojima se hrana predaje korisnicima Narodne kuhinje.
“Obrok sadrži lepinju od 300 grama i pola litra kuvanog obroka. To je najčešće pasulj, boranija, grašak, pilav, đuveč, i sva ostala hrana koja se sprema kući”, objašnjava Marković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
