U vreme najteže ekonomske krize kada vlade mnogih zemalja sprovode rigorozne mere štednje, čini se da je oružana industrija za razliku od drugih na dobitku. Svetska vojna potrošnja dostigla je rekordnih 1.531 milijardi dolara prošle godine, što je za 5.9 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, podaci su Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma (Sipri).
Vojni analitičari ipak naglašavaju da povećanje potrošnje na sektor odbrane nije novi fenomen. Prošle godine, dok su mnoge zemlje beležile deficit budžeta, potrošnja na oružje i vojne operacije na svetskom nivou bila je 50 odsto veća nego na primer 2000.
Umesto da obuzdaju potrošnju na oružje, stiče se utisak da mnoge vlade smatraju da je opasno ukidati radna mesta u sektoru odbrane u vreme recesije. „Mnoge zemlje povećale su prošle godine generalno javnu potrošnju kao način da povećaju potražnju i izbore se sa recesijom“, kaže Sem Perlo Frimen, šef sektora za vojnu potrošnju pri Sipri. „Iako izdaci na vojsku obično ne čini veliki deo ekonomskih stimulativnih paketa, oni se isto tako ne smanjuju. Za velike svetske sile poput SAD, Kine, Rusije, Indije i Brazila, vojna potrošnja predstavlja dugoročan strateški izbor na koji se odlučuju u teškim ekonomskim vremenima“, dodaje Frimen.
Manje zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, u međuvremenu, smanjuju potrošnju na vojsku zajedno sa ostalim kresanjima budžeta kao način da smanje svoje visoke budžetske deficite.
Na listi zemalja koje prednjače po izdacima za vojni sektor i dalje su SAD koje su samo prošle godine potrošile 661 milijardu dolara za vojnu industriju što je 43 odsto od ukupne globalne vojne potrošnje. Dakle Vašington je 2009. platio 47 milijardi dolara više za vojsku u odnosu na prethodnu godinu. Od 2000, Sjedinjene Države povećale su vojnu potrošnju za čak 63 odsto, navodi se u podacima Sipri.
Kina za koju se veruje da je drugi vojni potrošač na svetu, utrošila je oko 100 milijardi dolara za sektor odbrane 2009. Sa utrošenih 63.9 milijardi dolara, Francuska se našla na trećem mestu. Osim SAD, brzi rast vojne potrošnje zabeležen je u Aziji i ostrvima na Pacifiku, gde je stopa rasta bila 8.4 odsto. Ako se ova potrošnja meri u srazmeri sa BDP, onda su izdavanja za vojsku mnogo veća na Bliskom istoku u odnosu na negde drugo u svetu.
Deo vojne potrošnje za 2009. otišao je na mirovne operacije, naročito u Avganistanu, koje su prošle godine dostigle rekordne nivoe. Ukupno 54 mirovnih misija širom sveta sprovedeno je 2009. što je koštalo ukupno 9.1 milijardu dolara.
SAD su prošle godine više nego udvostručile broj vojnika u Avganistanu tako da je godišnja potrošnja SAD za Avganistan premašila izdavanja za Irak. Ipak, vlada oprezni optimizam imajući u vidu naznake da bi vojne operacije u Avganistanu uskoro mogle biti okončane, našta upućuje očigledan zamor međunarodne zajednice, ukazuju stručnjaci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
