Nema više ni poslednjeg homoljskog hajduka

Nakon što ga je šesnaestogodišnja devojčica smrtno ranila nožem, ovaj hajduk je prvo ubio nju, a zatim je izvršio samoubistvo, ispalivši metak iz karabina sebi u usta.

„Jednog od najozloglašenijih homoljskih hajduka Pavla Dokića nema više. Završio je život u blizini rudnika Blagojev Kamen“, piše Pravda.

Kako podsećaju, do prošlog praznika Duhovi, Dokić je imao jednog druga, daleko ozloglašenijeg hajduka Jorgovana Mihailovića. Nakon njegove smrti, Dokić se dao u osvetu, tokom koje su neki izgubili živote, a kada je pao i on, pronađen je dnevnik sa spiskom njegovih žrtava.

„Osim toga, kod ozloglašenog hajduka nije nađeno ništa drugo. Bio je u pohabanom suknenom odelu i već pocepanim opancima. Novaca nije imao. Karabin mu je bio, kao i kod svih drugih hajduka, išaran i ukrašen. Na njega je naročito polagao, kao i na municiju, koje je imao dosta. Po svemu, islednici pretpostavljaju da je Pavle Dokić, nekadašnji strah i trepet Homolja, živeo u poslednje vreme vrlo oskudno“, piše ovaj novinar.

Vest da je hajduk Dokić mrtav pročula se po celom Homolju i izazvala veliku radost. Kako tvrde meštani, Dokića su se plašili svi, pa čak i njegov otac.

A povodom dana Pobede, general Pešić piše o ulozi „Blaženopočivšeg kralja Aleksandra u proboju Solunskoj fronta“.

Kako ističe, kralj Aleksandar je uložio najviše truda, sve što je bilo u moći jednog čoveka, da se pripremi i izoluje pobeda.

„Od dolaska naše Vojske na Krf, pa sve do pobede, on je neumorno radio i uložio svu svoju energiju, celo svoje biće da se Solunski front održi i osposobi za borbu i pobedu“, piše ovaj general.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dopisnik lista Vreme iz Rumunije javlja da će tamošnje vlasti, ukoliko dođe do rata, morati da mobilišu i žene.

„Kralj Karol potpisao je sinoć u Sinaju uredbu, kojom se odlučuje mobilizacija žena u slučaju rata. Ova reforma je jedna od najznačajnijih koje su sprovedene u rumunskoj odbrani“, piše dopisnik.

Osim što je ovakav potez bio motivisan novim principom podele javnih dužnosti prema prema spremi i sposobnostima, rumunska vlada se vodila i momentom emancipacije žena. Otako je novi ustav stupio na snagu, rumunske žene su uživale prava kakva „njihove sestre“ nisu u mnogim drugim državama.

Odredba glasi: „U slučaju rata i žene su obavezne da služe otadžbinu. U tome cilju one mogu biti mobilisane ili pojedinačnim pozivom ili pak po kategorijama upotrebljene u vojnim službama, za koje su sposobne u vezi sa ranijom spremom. Specijalni pravilnik detaljno će prikazati modalitet primene ovog zakona“.

U rubrici posvećenoj razonodi nalazimo mnoge zanimljivosti iz sveta, poput jedne iz Njujorka o ljubavnom paru koji je, glumeći ljubomornu scenu, uspeo neprimetno da opljačka radnju, ili igračicama iz Leksingtona koje su, beskonačno odugovlačeći scenu grljenja i ljubljenja iz jedne operete, protestovale jer nisu dobile povišicu.

„Publika se oduševila, a režiser je besneo. Posle četvrt časa on nije imao drugog izlaza sem da spusti zavesu između zaljubljenih parova i publike. Zatim je sa pozornice pokušao da objasni da ova produžena scena nije bila u programu“, piše Vreme.

Tu je i izveštaj sa drugog dana jesenje modne revije u Kolarčevoj zadužbini, kao i fotografije najlepših modela haljina i jedne skupocene bunde od polarnog krzna sa modne revije iz Londona.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.