Nema više rehabilitacija

Zakon o rehabilitaciji koji je Skupština Srbije usvojila 2011. godine je odredio rok od pet godina za podnošenje zahteva za rehabilitaciju. Kako u parlamentarnoj proceduri nema naznaka o izmenama postojećeg ili donošenju novog zakona o rehabilitaciji, za očekivati je da je sa ovim postupcima gotovo.

Ovaj rok se ne odnosi na postupke koji su već u toku, od kojih je javnosti svakako najznačajniji postupak za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije tokom nemačke okupacije Srbije.

Prvi Zakon o rehabilitaciji u Srbiji donesen je 2006. godine za vreme prve vlade Vojislava Koštunice. Taj zakon je dopunjen 2011. godine, a ova izmenjena verzija zakona je uvela rok od pet godina. Ovu drugu verziju zakona izglasala je skupštinska većina Demokratske stranke, Ujedinjenih regiona Srbije i Socijalističke partije Srbije. Jedina poslanica vladajuće većine koja je glasala protiv bila je Aleksandra Jerkov, tada članica Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Proces koji je privukao najviše pažnje javnosti bio je postupak rehabilitacije Draže Mihailovića. Viši sud u Beogradu je Mihailoviću 14. maja 2015. godine poništio presudu kojom je osuđen na smrt streljanjem i na taj način podelio javnost. Prilikom čitanja presude sudija Aleksandar Trešnjev je rekao da sud nije nadležan da utvrđuje da li je bio Dragoljub Mihailović bio ratni zločinac.

Jedan od punomoćnika podnosioca zahteva, Oliver Antić, bivši savetnik predsednika Nikolića, a sada ambasador u Portugalu, nakon presude je izjavio da se radi o istorijskoj odluci.

– Ovo je veliki dan! Ne samo za srpski narod, već i za sve čestite Jugoslovene. Oni koji kažu da ovo nije pomirenje, već izdaja partizana i tekovina antifašizma, moraju da pročitaju i drugu stranu. Pravo je i nastalo onda kada je usvojeno to načelo. A oni nisu dali da se čuje druga strana, što je sud danas i utvrdio. Oni su revidirali istoriju. Sada je vraćena prava istorija! Ovo je poništenje njihove revizije istorije – rekao je Antić.

Pred svako iole značajnije ročište su se okupljali pobornici i protivnici rehabilitacija. Većinu ovih postupaka je obezbeđivala policija, čime je sprečen veći sukob između dve grupe.