Nemačka će primiti 40.000, Francuska 30.000 izbeglica

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; 

 Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker će sutra javnosti zvanično predstaviti novi plan. Zvaničnici EU su saopštili da on predlaže da se na 40.000, koliko je Komisija ranije odredila, doda još 120.000 ljudi koji će biti premešteni.

Države-članice EU su odbile obavezujuće nacionalne kvote u junu, ali pošto nije ostvaren cilj da se prihvati 40.000 ljudi, koji je prethodno postavila Komisija, a broj izbeglica raste, EK uz podršku Nemačke i Francuske vrši pritisak na članice Unije da prime azilante. Iako je Nemačka saopštila da će primiti veliki broj izbeglica, dok je francuski predsednik Fransoa Oland juče izjavio da je njegova zemlja spremna da preuzme svoj deo izbeglica prema uputstvima Evropske komisije, izvesni broj država se protivi planu EK, tvrdeći da nisu u mogućnosti da se nose s toliko velikim brojem pridošlica. Poljska je na primer saopštila da može da prihvati oko 2.000 ljudi prema predloženoj šemi EU da bi se smanjio pritisak na države na južnoj granici Unije. Međutim, prema novom planu Komisije, od Varšave će se zahtevati da prihvati gotovo 12.000 izbeglica.

Države-članice EU će zapravo prihvatiti 50.400 izbeglica koje su došle do Mađarske, čiji je premijer Viktor Orban vatreni protivnik nacionalnih kvota. Ako se lideri EU dogovore o planu za prihvat izbeglica, od 120.000 izbeglica, među kojima je 50.400 iz Grčke, a 15.600 iz Italije, od Nemačke će se zahtevati da prihvati 31.443, a od Francuske 24.031. Španija treba da primi 14.931 izbeglicu.

Iako se azilantska politika EU ne odnosi na Britaniju, kao ni na Irsku i Dansku, očekuje se da britanski premijer Dejvid Kameron objavi plan da će njegova zemlja prihvatiti više od 10.000 sirijskih izbeglica. Kameron planira da svoj predlog iznese kada se poslanici vrate s letnje pauze. NJegova vlada je nagovestila da će se za pružanje pomoći Sirijcima u Britaniji koristiti budžet za međunarodnu pomoć. Kameron, međutim, nije naveo tačan broj izbeglica koje će Britanija primiti. Vlada u Londonu planira da prihvati izbeglice iz logora u Siriji, a ne one koje su već ušle u Evropu. Britanija već pruža finansijsku pomoć za izbegličke kampove u susednim zemljama. Kameron već mesecima tvrdi da više smisla ima da se pruža više humanitarne pomoći, nego da se ti ljudi dovode u Britaniju. Prema ranijem planu čiji je cilj bio prihvatanje 40.000 ljudi, Dablin se dobrovoljno prijavio da primi 600 ljudi.

Isti izvor navodi, prenele su agencije, da Evropska komisija planira da na listu „bezbednih“ zemalja stavi Tursku i države Zapadnog Balkana koje nisu države-članice EU.

Mađarski premijer Viktor Orban je ismejao napore Evropske unije za distribuciju migranata po kvotama. On je rekao da je Mađarska „crna ovca“ koja se suprotstavlja liderima EU za razliku od ostalih država u „stadu“. Orban je na sastanku s mađarskim diplomatama juče rekao da sistem kvota nema smisla u sistemu u kojem on neće moći da se primenjuje zbog slobode kretanja ljudi. „Kako će to funkcionisati? Da li je neko razmišljao o tome?“ zapitao se mađarski premijer. On je takođe naglasio da migranti koji su nastavili put pošto su došli do „bezbednih“ zemalja kao što su Turska i Makedonija „žele da vode nemački stil života, a to nema nikakve veze s bezbednošću“.

Nemačka vlada je saopštila da će sledeće godine izdvojiti šest milijardi evra za pomoć više stotina hiljada migranata, koji će doći u Nemačku. Na sastanku između nedelje i ponedeljka koji je trajao do ranih jutarnjih časova koaliciona vlada nemačke kancelarke Angele Merkel je pristala da uvede pravne mere kojima će biti olakšana deportacija azilanata iz zemalja koje se smatraju „bezbednim državama“, kao što su Crna Gora i Albanija. Azilanti će ubuduće dobijati manje pomoći u kešu. Paket humanitarne pomoći nemačke vlade će uključivati poboljšanje smeštaja, veće prisustvo federalne policije i časove jezika.

Tokom vikenda u Nemačku je prema poslednjim podacima stiglo oko 20.000 izbeglica iz Mađarske preko Austrije, najviše u Minhen, odakle su raspoređeni po nemačkim pokrajinama. Juče se očekivao priliv još 11.000. Merkel je rekla da su scene spontane solidarnosti koju su izrazile stotine Nemaca koji su pozdravili porodice izbegle od rata na nemačkim železničkim stanicama dirljive i „impresivne“. „Ono kroz šta sada prolazimo je nešto što će tokom predstojećih godina obuzeti i promeniti našu zemlju“, rekla je Merkel.

Broj migranata je naglo porastao od petka kada su Austrija i Nemačka otvorile svoje granice i ublažile restrikcije za putovanja da bi omogućile ulazak hiljada migranata iz Mađarske. Stotine izbeglica, među kojima je bilo i dece, i juče su sedeli na ćebadima i koferima ispred centra za registraciju izbeglica u Berlinu, što su prizori koji su postali uobičajene i širom zemlje. Vlada je pozdravila gest solidarnosti svojih državljana i saopštila da će Nemačka izdržati pritisak izbeglica zahvaljujući ekonomskoj snazi.

Merkel je, međutim, naglasila da će migranti kojima je potrebna zaštita, to i dobiti dok će „oni koji nemaju nikakvu šansu da dobiju azil morati veoma brzo da se vrate kući“. Merkel je takođe ukazala da je Nemačka „zemlja koja je spremna da prihvati ljude“, ali je dodala da je „vreme da EU preuzme na sebe svoj deo“. „Uspećemo da izađemo na kraj sa ovim izazovima samo ako se uzdamo u solidarnost“, rekla je Merkel na zajedničkoj konferenciji sa vicekancelarom Zigmarom Gabrijelom. Austrijski kancelar Verner Fajman je rekao da mora doći kraj vanrednim merama. Kako je naglasio nakon sastanka s Merkelovom i Orbanom, ići će se korak po korak „ka normalizaciji“.

Švedski premijer Stefan Lofven je izjavio da će njegova zemlja predložiti da EU osmisli više pravnih načina za dolazak migranata u Evropu. On je takođe najavio inicijativu za bolji prihvat izbeglica u njegovoj zemlji. Švedska je primila više azilanata po glavi stanovnika od bilo koje druge države u Evropi. Lofven će o migrantskoj krizi danas razgovarati s Merkelovom u Berlinu.

Davutoglu kritikovao Evropu

Ankara – Turski premijer Ahmet Davutoglu, čija je zemlja ponela najveći teret izbeglica koje beže iz Sirije, kritikovao je EU, zato što su njene države-članice prihvatile „smešno mali“ deo izbeglica. On je za Frankfurter algemajne cajtung, prenele su agencije, kritikovao „hrišćansko utvrđenje Evropu“ i ukazao da je Turska već prihvatila više od dva miliona ljudi iz Sirije i Iraka.

Velika Britanija prima do 20.000 sirijskih izbeglica

London – Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je juče da će Velika Britanija primiti do 20.000 sirijskih izeglica iz kampova u Turskoj, Jordanu i Siriji tokom narednih pet godina. Kameron je rekao da Britanija ima moralnu odgovornost i naveo da će ugrožena deca i siročad imati prioritet. Izbeglice će po dolasku u Britaniji dobiti petogodišnje vize po osnovu „humanitarne zaštite“.