Nemačka izvozi nezaposlene

Nemačka je dugo bila među liderima po izvozu automobila ili tehničkih aparata. Danas, nakon više decenija „uvoza“ radne snage, ova ekonomska super sila ima novu izvoznu stavku: nezaposlene Nemce. U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na stranim tržištima rada.
Jedan od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije, Kanade ili Kanarskih ostrva. Potencijalnim emigrantima se, takođe, nudi obuka za različite poslove u inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.

Uvećani troškovi zdravstva

Godišnji zdravstveni troškovi su u Nemačkoj porasli na čak 245 milijardi evra, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku. Time su troškovi u 2006. godini, na koju se podaci odnose, porasli za 2,4 odsto u odnosnu na 2005. U proseku, svaki građanin Nemačke godišnje troši 2.970 evra za zdravstvenu zaštitu: za osiguranje, troškove boravka u bolnici, doplate za medicinske usluge, lekove ili medicinska pomagala. Ovo znači da troškovi zdravstvene zaštite iznose 10,6 odsto od društvenog bruto proizvoda.

Od 245 milijardi evra, 57 odsto (139,8 milijardi) otpada ne troškove takozvanog zakonskog, redovnog zdravstvenog osiguranja. Privatna zdravstvena osiguranja koštala su 22,5 milijardi, a dalji privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu 33,4 milijarde. Skoro polovina sume (118,6 milijardi) otišla je u ambulantnu zdravstvenu zaštitu, u lekarske i stomatološke ordinacije i apoteke.

Oko 90 milijardi evra otišlo je bolnicama, rehabilitacionim centrima i ustanovama za posebnu negu. Nemačka ima jedan od najopsežnijih i najpouzdanijih, ali i najskupljih zdravstvenih sistema na svetu. Usvojena reforma čiji je cilj pojeftinjenje zdravstvenog sistema, koja treba da stupi na snagu naredne godine, slovi kao jedan od ključnih projekata vlade Angele Merkel.

Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan odsto više od proseka Evrozone: 3,6 miliona Nemaca je bez posla, a više od 155.000 njih emigrira svake godine. Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda Kancelarije za zapošljavanje (ZAV) u Bonu.

Suprotni smer ekonomskog čuda

Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljavanje i uputi se na jug. Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka. Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji. Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko „ekonomsko čudo“ 1950-ih i 1960-ih ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu „suprotnim smerom“.

Pomoć fonda je prvenstveno namenjena za preseljenje onima koji imaju izglede da dobiju posao u inostranstvu, mada je dostupna i za preseljenje unutar Nemačke. U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja „recept za katastrofu“. Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok „depopulacija“ postaje zapaljivo pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.
– Očigledno je da je bolje ako bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj, plaćali porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu, kaže zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.
Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali dugoročno, Nemačka gubi obučene radnike, kaže Ajhors. On navodi da se na emigraciju odlučuju uglavnom najbolji i najfleksibilniji. Oni su takođe u godinama kada imaju decu. Oni su gubitak za Nemačku, smatra Ajhorst.
Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugorčne posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć.
– Sklon sam liberalnim odgovorima na teške probleme. Ne vidim ništa pogrešno da se nekom u teškoj situaciji u Nemačkoj pomogne da nađe posao drugde. To je samo malo poguravanje da se pomogne ljudima da se vrate na posao, smatra Valter.