Ustavni sud Nemačke nije dosad stopirao nijedan evropski ugovor, pa to nije učinio ni sa ugovorima o formiranju stalnog evropskog spasilačkog fonda i uvođenju kontrole Brisela nad nacionalnim budžetima. Nemački predsednik Joakim Gauk može odmah da potpiše oba u nemačkom parlamentu dvotrećinskom većinom usvojena zakona o tim merama, jer je sud sa visokom verovatnoćom juče zaključio da oni ne povređuju nemački ustav.
Ali Nemačka u fondu za spas evra ne može učestvovati sa više od sada predviđenih 190 milijardi evra, zahteva Ustavni sud, a obaveza ćutanja službenika tog fonda o njegovim odlukama i korisnicima ne može važiti i za pravo nemačkog Bundestaga da bude o njima informisan. Ukupni garancijski kapacitet stalnog evropskog spasilačkog fonda je 700 milijardi evra.
Predsednik sudskog veća Andreas Voskule je objasnio da sud nije cenio celishodnost i smislenost mera kojima je dao zeleno svetlo jer je to najpre posao za političare, a zatim „niko i ne može da kaže koje bi mere za Nemačku i budućnost Evrope u krizi stvarno bile najbolje“.
Aktiviranje stalnog evropskog spasilačkog fonda bilo je predviđeno za jun, ali je odloženo jer nemački predsednik Joakim Gauk nije stavio potpis na taj dokument u očekivanju ove odluke suda i tražeći od nemačke kancelarke Angele Merkel da građanima objasni mnoge tim povodom nastale nedoumice.
Retko kad je odluka jednog ustavnog suda očekivana sa toliko znatiželje i pomešanih očekivanja, a verovatno nikad dosad jedan ustavni sud nije odgovarao na inicijativu za ocenu ustavnosti sa toliko potpisa. Zaštitu svog ustavnom garantovanog biračkog prava i prava svojine, kao i budžetskog suvereniteta nemačkog parlamenta tražilo je 37.000 nemačkih građana koji su stali iza inicijative „Više demokratije“, poslanička frakcija Partije levice, grupa univerzitetskih profesora ekonomije i prava i izuzetno aktivni poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Peter Gauvajler.
Ističući da Nemci nisu protiv više Evrope, ali da hoće da o tome budu pitani, naročito kad više Evrope može značiti više njihovih para pravnici koji su zastupali ove Nemce potegli su i Magna kartu iz 1215. godine uz napomenu da je od njenog donošenja do danas pravo građana da odlučuju kako će njihovi vlastodršci trošiti njihove pare, kao i pravo kontrole njihovog trošenja stalno proširivano i unapređivano. Stalni evropski spasilački fond i fiskalni pakt bili bi, tvrdili su oni, prvi veliki korak ka redukovanju tog prava i transformaciji demokratije u plutokratiju kojom vlada finansijska industrija.
Ma koliko Nemci galamili da neće da plaćaju greške drugih država i njinih banaka, evropski spasilački fond je stvoren kako bi bile plaćene pre svega (grčke, portugalske, španske…) greške njihovih, francuskih i švajcarskih banaka i sačuvana evro zona (slobodne trgovine) koja je baš njima u najvećem interesu.
Kad Joakim Gauk potpiše zakone o evropskom spasilačkom fondu i fiskalnom paktu, stvoreni su uslovi i za primenu kontroverzne odluke Evropske centralne banke da otkupljuje obveznice država u krizi na sekundarnom tržištu i tako snižava kamate po kojima se one zadužuju. Od 23 člana Direktorijuma i Saveta ECB protiv toga je bio jedino nemački guverner Jens Vajdman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
