Nemačka štampa: Egzodus iz Jugoistočne Evrope

…Preduzetnici, eksperti i političari od Budimpešte do Atine su zabrinuti. Mladi, dobro obrazovani, ljudikoji su atraktivni za tržište rada – iseljavaju se. Stručnjaci nedostaju na svakom ćošku, piše list Berliner cajtung.

„Više od dva miliona Rumuna, prema procenama vlade u Bukureštu, živi u inostranstvu, većina u Španiji i Italiji. Egzodus u susedstvu je bio sličan: više od 700.000 Bugara se prema zvaničnim navodima iselilo u inostranstvo u okviru EU. Iz Hrvatske se, prema podacima Studije Nacionalne banke iz Zagreba, samo od 2013. do 2016. godine ukupno 230.000 građana iselilo u druge zemlje EU. Reč je o dva odsto stanovništva u godini dana. Srbiju je, prema navodima vlade, napustilo 640 000 ljudi. Grčku je, nakon teške finansijske krize 2010. godine, napustilo, kako se procenjuje, najmanje 400.000 ljudi, najvećim delom mladih“, navodi dalje Berliner Cajtung.

Nemačka rešava svoje demografske probleme

List piše kako se čini da politika na Zapadu podstiče iseljavanje: „ Na vrlo siromašnom Kosovu je ministar zdravlja Nemačke Jens Špan nedavno posetio jednu školu za obrazovanje negovatelja koji idu u Nemačku. Ova nemačka škola, koju smatraju pozitivnim primerom, važi kao lokomotiva „odliva mozgova“. Završi je do 30 učenika godišnje, i svakom od njih se nudi ugovor za dalje školovanje u Nemačkoj, piše Berliner cajtung.

List prenosi mišljenje Tade Jurića, politologa sa Katoličkog univerziteta u Zagrebu. On kaže da Nemačka ne treba da rešava svoje demografske probleme useljavanjem iz Jugoistočne Evrope: „Smatram da nije fer da Nemačka spasava sebe na račun svih nas“.

Region krvari

„U zemljama Jugoistoka Evrope otkucava tempirana demografska bomba: natalitet, uz retke izuzetke, nije viši, ili je čak niži, nego u Nemačkoj – a mladi ljudi masovno odlaze ka Zapadnoj Evropi“, piše Frankfurter Algemajne Cajtung u tekstu pod naslovom „Jugoistočna Europa krvari“.

„Nemačka je sve krcatija. Prošle godine je u zemlju došlo oko 400.000 ljudi više nego što je napustilo. Većina doseljenika, skoro 290.000 njih, stigla je iz zemalja članica EU ili drugih evropskih zemalja. U statistikama vodi Jugoistočna Europa“, piše frankfurtski dnevnik.

„Glavni razlog priliva iz Jugoistočne Evrope je – posao. Rumuni, Hrvati i Bugari mogu relativno lako da dođu jer su njihove zemlje članice EU; oni imaju pravo na boravak u bilo kojoj zemlji Unije. Doseljavanje iz preostalih zemalja regiona funkcioniše drugačije. Iz njih neki u Nemačku dolaze na svoju ruku ili preko neformalnih mreža. Drugi bivaju sistematski vrbovani.

Već šest godina postoji tzv. „Triple Win“, zajednički program Savezne agencije za rad i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ). Program je nazvan „Triple Win“, dakle trostruka dobit – jer navodno svi učesnici od njega profitiraju. GIZ nemačkim poslodavcima posreduje kvalifikovane negovatelje pre svega iz Srbije, BiH, Tunisa i Filipina: ‘Dok u Nemačkoj nema dovoljno negovatelja, kvalifikovana radna snaga je u inostranstvu često bez posla. Pri tome od saradnje korist imaju i preduzeća u Nemačkoj, i sami negovatelji i njihove zemlje porekla, navode u GIZ.“

„Zvuči razumno“, piše Frankfurter algemajne cajtung, ali – „ipak nije sve tako jednostavno. GIZ navodno sarađuje samo sa zemljama u kojima postoji „višak“ dobro obrazovanih njegovatelja. No u Jugoistočnoj Evropi to odavno više nije slučaj; naprotiv – u brojnim mestima nema dovoljno lekara i negovatelja. Situacija je iz godine u godinu sve teža“.