Nemački ambasador i Viola fon Kramon traže da se Visokim Dečanima vrati zemlja

Evropska zvaničnica, Viola fon Kramon, posetila je juče manastir Visoki Dečani, gde je razgovarala sa igumanom Savom Janjićem.

Ona je potom na svom Tviter nalogu poručila da Visoki Dečani treba da budu mesto koje ujedinjuje sve građane Kosova i da su tolerancija i obostrano razumevanje suština multietničkog društva, piše portal Kossev.info.

Naznačila je da upravo zbog toga podstiče kosovsku vladu da primeni dugo odlaganu odluku Ustavnog suda kojom se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje, a koju ovaj manastir koristi.

Na njenu izjavu reagovalo je albansko Udruženje istoričara iz Dečana „Ali Hadri“ uz kritiku da je odluka Ustavnog suda „neustavna i nezakonita, jer proističe iz vremena nasilnih mera Miloševićevog doba“.

„Viola fon Kramon trebalo bi da zna da ne treba da se primenjuje neustavna i nezakonita odluka Ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine o imovini preduzeća ‘Apiko’ i ‘Ilirija’, jer ona proističe iz zakona iz vremena nasilnih mera Miloševićevog doba. Protiv zakona, odluka i podzakonskih akata iz Miloševićevog doba, sve demokratske države sveta, uključujući i Nemačku, borile su se i smatrale ih diskriminatorskim“, navodi se u saopštenju ovog udruženja.

Poručuju i da Viola fon Kramon, ali i svi drugi međunarodni zvaničnici bi trebalo da znaju da „niko ne ugrožava“ manastir Visoki Dečani, ali i da ga, kako tvrde „ugrožava zlonamerna politika srpskog osoblja u manastiru“.

„Imovina preduzeća ‘Apiko’ i ‘Ilirija’ mora da se vrati na upravljanje opštini Dečani. Ta imanja pripadaju Dečanima, a ne Savi Janjiću“, naveli su albanski istoričari.

U međuvremenu se oglasio i manastir Visoki Dečani navodeći da na „nacionalističke reakcije i uvrede“ odgovaraju video klipom violinistkinje iz Japana koja svira u porti manastira. Poručuju da ona najbolje pokazuje kako se neguje svetska kulturna baština.

„Posle apela Viole fon Kramon na kosovske vlasti da sprovedu odluku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, pojavile su se nacionalističke reakcije i uvrede u nekim albanskim medijima. Odgovaramo snimkom koji prikazuje posetiteljku iz Japana, koja je pokazala kako se neguje svetska baština“, navedeno je na Tviter nalogu manastira.

„Na celu priču o etničkoj diskriminaciji, lažima i pretnjama sa kojima se suočavamo od strane albanskih nacionalista s Kosova u poslednje 22 godine, uvek smo odgovarali mirom i uzdržanošću u nadi da će ova neverovatna crkva i njene svetski priznate vrednosti učiniti da pokažu više poštovanja i tolerancije“, poručili su iz Visokih Dečana.

Fon Kramon se potom zahvalila za snimak i navela da bi volela da u nekom trenutku čuje violonistkinju uživo.

„Hvala za ovo! Volela bih da to čujem uživo u jednom trenutku. To je neverovatno mesto i važno za građane Kosova“, odgovorila je Kramon na Tviteru.

Istovremeno, nemački ambasador u Prištini, Jorn Rode, kazao je da je potpuno saglasan sa fon Kramon i da je sprovođenje odluke Ustavnog suda „davno zakasnelo“.

„U potpunosti sam saglasan. Sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. je davno zakasnelo, kako je Sud nedavno podsetio“, napisao je Rode na svom Tviter nalogu retvitijući jučerašnju objavu fon Kramon.

Rode je dodao i da „samovoljna primena vladavine prava nije put ka napred“.

Portal kossev.info podseća da je nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo maja 2016. godine odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara imanja.

Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.

Tokom proteklih godina međunarodni zvaničnici upućivali su apel kosovskim vlastima da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016, i na dan donošenja ove odluke podsećali da ona nije sprovedena.

Da odluka nije sprovedena, potvrdio je u septembru i sam kosovski Ustavni sud u svom rešenju.

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija je 1997. godine vratila manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.

Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.

Unmik je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.