Nemački jezik najveća prepreka: Kako do studija u Beču?

Zdravković je, nakon studija bezbednosti u Beogradu, u jesen 2022. godine odlučio da ode u Beč kako bi izučavao totalnu drugačiju naučnu oblast – ekonomiju.

Nakon godinu i po dana života, studija i rada u Beču, Zdravković tvrdi da je najstresniji period kada se tek stigne u taj grad, naročito za one koji ne znaju dobro nemački.

„Jezik zaista jeste najveća barijera i poručio bih onome ko želi da dođe ovde da samo bude istrajan u učenju jezika i da ga koristi svakodnevno“, kazao je Zdravković.

Kako bi se uopšte došlo u Beč, objasnio je, potrebno je poznavanje jezika barem na A1 nivou, dok je za same studije neophodno znanje jezika na nivou B2-C1.

Ipak, napominje da su ljudi u Beču otvoreni i da ih ima mnogo sa prostora Balkana, što period privikavanja čini lakšim.

„Dosta ima naših organizacija koje su tu da pomognu – i za druženje i za sve drugo što treba“, ukazao je Zdravković.

Prema njegovim rečima, mladi iz Srbije mogu da dođu u Beč na studije lakše nego ranije.

„Pre je bilo potrebno da se upišu studije u Beogradu, a zatim da se uradi neki vrsta transfera u Beč, a sada se direktno upisuje u samom Beču“, objasnio je Zdravković.

Kako je rekao, srpski državljani mogu da se odluče za studije koje najviše njima odgovaraju i da se raspitaju postoji li prijemni ispiti za taj fakultet i smer.

„Prilično jednostavno je što se papirologije tiče i oni su vrlo otvoreni za nas“, kazao je Zdravković.

Prema njegovim rečima, ne postoje ograničenja kada je u pitanju izbor fakulteta i smerova koje studenti iz Srbije mogu da upišu u Beču.

Kada je reč o finansiranju studija, Zdravković je ukazao na to da studenti iz Srbije moraju da plaćaju školarinu, jer su stranci, dok domicilno stanovništvo ne plaća.

„Te sume zavise od fakulteta do fakulteta, ali one nisu toliko velike. Ja plaćam semestar 750 evra i mogu da kažem da se zaista isplati, jer je usluga koju ja dobijem za to što plaćam veoma dobra“, zaključio je Zdravković.

Prema njegovim rečima, saradnja sa studentskim službama i fakultetom je odlična, jer su svi veoma otvoreni prema svim studentima.

„Ono što je meni bilo jako interesantno s obzirom na to da sam ja u Srbiji već studirao i već znam kako to funkcioniše, jeste to što imaju te digitalne sisteme, koje studenti moraju da koriste, pa službe imaju određene rokove u kojima moraju da odgovore studentima, tako da su veoma ažurni“, naglasio je Zdravković.

Nakon završetka studija u Beču, ljudi iz Srbije imaju više opcija, naveo je Zdravković, naglašavajući da mnogi od njih upisuju master studije kao vrstu dogradnje znanja.

Kako bi se ostalo u Beču potrebna je ili studentska ili standardna viza.

Po isteku studentske vize, potrebno je steći standardnu da bi ljudi iz Srbije mogli da ostanu u Austriji.

„Nakon završetka studija, kada istekne ta studentska viza, oni moraju u određenom vremenskom periodu da nađu zaposlenje i da dobiju tu kartu“, objasnio je Zdravković.

Ipak, mnogi iz Srbije ne planiraju da ostaju u Austriji nakon studija, već se vraćaju kući i tamo zapošljavaju.

Veliki broj poslodavaca u Srbiji vrednuje studije u inostranstvu, a naročito prilikom razgovora za posao to može biti korisna referenca, naveo je Zdravković.