Nemanja Đorđević: Bio sam na protestu za nauku, a ne protiv vlasti

Odgovorno tvrdim da CPN ima donete sve pravilnike i dokumenta. Štaviše, kada sam započeo mandat, taj pravno-tehnički aspekt je bio prilično zapostavljen, a u međuvremenu je unapređen. Ako se te dve stvari meni kao direktoru CPN-a zameraju kao najlošije, mislim da je Centar radio daleko bolje nego što sam mogao i da sanjam – kaže za Danas Nemanja Đorđević, direktor CPN-a, komentarišući odluku Upravnog odbora te institucije koji je pokrenuo proceduru za njegovu smenu. Procedura je pokrenuta zbog toga što je Đorđević u otvorenom pismu ministru prosvete, povodom polemike o reviziji izučavanja teorije evolucije, izneo lični stav, kao stav CPN-a. Drugi razlog je, po obrazloženju UO, to što nisu doneti svi pravilnici, ali se ne navodi o kojim dokumentima je reč.

* Reagovali ste na izjavu ministra prosvete listu Danas da se neće baviti peticijom za reviziju izučavanja teorije evolucije. Međutim, to je samo deo izjave. Svakom dobronamernom čitaocu je jasno da ministar nije rekao da ga je baš briga za peticiju, već da ona nije osnov da se teorija evolucije izbaci iz nastavnih planova i programa.

– Moje pismo je napisano pre toga i nije odgovor na ministrovu izjavu Danasu. Dakle, u pismu ne reagujem na njegovu izjavu već na ćutanje Ministarstva prosvete.

* Ocenili ste da pokretanje procedure za Vašu smenu predstavlja ugrožavanje slobode mišljenja i izražavanja. Da li ste imali saznanja da se Vaša smena planira mesecima unazad? Upravo je ministar prosvete pre nekoliko meseci CPN svrstao među „satelitska tela“ čijim radom država nije zadovoljna, spočitavajući im da imaju preveliki broj zaposlenih, da se ne zna ko šta radi i gde se odlivaju državne pare…

– Ministar je u toj izjavi rekao da su institucije koje je neformalno nazvao „satelitskim“ proveravane i da u tom trenutku problem više ne postoji, dakle govorio je u perfektu. Od svih tih institucija koje je pominjao, ja sam jedni koji je na mesto direktora došao konkursom. Na otvaranju Naučnog kluba u Beogradu u aprilu je bio i ministar i vrlo pohvalno je govorio o radu CPN-a i mom radu kao direktora.

* Dakle, niste znali da vam se sprema smena?

– Mogao sam da pretpostavim da nešto nije u redu u trenutku kada su početkom maja promenjena dva člana UO CPN-a, ali to nije protivzakonito i ne mora nužno da bude loše. Ministar treba da se saglasi sa rešenjem Upravnog odbora. Mislim da u Ministarstvu prosvete ima dovoljno ljudi od integriteta koji cene nauku i da se neće saglasiti sa obrazloženjem UO. CPN je formalno deo Sektora za tehnološki razvoj u okviru dela Ministarstva nadležnog za nauku. Smatram da će se u najmanju ruku sa njima razgovarati o ovoj temi, jer bi u suprotnom to bila neka vrsta neinstitucionalnog rešavanja stvari.

* Ali odluka je na ministru, on nema obavezu da bilo koga konsultuje.

– To nisam ni rekao, već da bi me čudilo da se ne razgovara sa sektorom koji je sistematizacijom odgovoran za rad CPN-a, pošto u tom sektoru postoje ljudi koji se razumeju u nauku i promociju nauke, a argumenti koji se pojavljuju u obrazloženju UO Centra nisu argumenti za smenu direktora CPN.

* Na to mesto se došli sa pozicije šefa kabineta bivšeg ministra Srđana Verbića i kao njegov blizak prijatelj.

– Promocijom nauke se bavim punih 11 godina. Od 2006. sam radio u „Petnici“, kao voditelj različitih naučnih programa, nakon toga sam bio koordinator „Festivala nauke“… Ponosan sam što su svi kandidati koji su se prijavili na konkurs kad i ja bili izuzetni, Centar je mogao da ima samo različite verzije dobrih priča. Mene je podržalo svih pet članova UO.

* Dva člana odbora su takođe Verbićevi prijatelji. Da li biste bili izabrani za direktora da niste ministrov drug? U to vreme se govorilo da je Verbić zbrinuo sve svoje prijatelje.

– Ponavljam, neću da komentarišem spekulacije. Treba da znate činjenicu da je naučna zajednica u Srbiji jako mala, sa 13.000 istraživača, a od toga se promocijom nauke aktivno bavi manje od 10 odsto. To što se ljudi koji se bave promocijom nauke iz „Festivala nauke“, Petnice, CPN-a i Ministarstva prosvete znaju, znači da rade dobro svoj posao i da komuniciraju, što je dobro za promociju nauke. Kao neko ko se time profesionalno bavi od 2006, logično je da znam sve te ljude.

* Upravo je deo naučne zajednice imao primedbe da je u CPN-u preveliki broj zaposlenih koji nisu naučnici. Vama je zamerano da kao akademski slikar nemate odgovarajuće kvalifikacije za direktora.

– Kriterijumi za izbor direktor Centra su uređeni Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti i ja ih ispunjavam. Oni su uobičajeni za bilo koju instituciju, jer treba imati na umu da CPN nije istraživačka institucija. Kada su zaposleni u pitanju, ovde program vodi doktor nauka, preko dve trećine zaposlenih su sa visokim obrazovanjem iz svih naučnoistraživačkih polja. Mogu da razumem da su u istoriji svake institucije, pa i CPN-a, postojala različita mišljenja, kako opšte, tako i naučne javnosti, ali mislim da je tokom mog mandata slika popravljena argumentima.

* Učestvovali ste u nedavnom „Maršu za nauku“, kojem se pridružio Protest protiv diktature. Naučnici se nisu ogradili od tog protesta. Da li je u redu da kao državni funkcioner učestvujete na protestu protiv vlasti i da li mislite da ste zbog toga kažnjeni zahtevom za smenu?

– Nemam informaciju da je to razlog, niti želim da se bavim spekulacijama. Ono za šta bih potencijalno mogao da budem kažnjen stoji u obrazloženju Upravnog odbora Centra. Nisam bio na protestu protiv vlasti. „Marš za nauku“ se održava jednom godišnje u 600 gradova na svetu, a glavni motivi učesnika te manifestacije su da se poveća vidljivost nauke i uključivanje istraživača u donošenje važnih odluka koje se tiču naučnih politika. Voleo bih da sam na „Maršu“ video više istraživača. Moram da napomenem da sam, kada sam konkurisao za direktora CPN-a, u biografiji vrlo eksplicitno naveo da sam bio učesnik svih ranijih protesta podrške naučnicima. 

Budžet i plate

* Pominje se i da CPN ima ogroman budžet.

– Od ukupnog budžeta Ministarstva prosvete za nauku je opredeljeno 10 odsto, a od te cifre svega 0,5 odsto je budžet CPN-a. Kada bi se ceo budžet Centra prebacio na plate, to ne bi bilo dovoljno za dva dana plata istraživačke zajednice. CPN ima najmanji budžet od svih pomenutih „satelitskih“ institucija. Moram da podsetim da je Ministarstvo u decembru prošle godine na svoju inicijativu povećalo budžet CPN-a za 5,6 odsto, i on sada iznosi 95 miliona dinara. Time sam dobio poruku da je naš budžet bio nedovoljan.

* Kolika je prosečena plata, a koliko vi zarađujete?

– Prosečna neto zarada u Centru je oko 70.000 dinara, a ja kao direktor primam 119.000 dinara.