Foto: FoNet/ Milica VučkovićNemanja Šarović, nekadašnji funkcioner i narodni poslanik Srpske radikalne stranke, a danas predsednik pokreta „Ljubav – Vera – Nada“, odbio je da primi poziv za svedočenje Tužilaštva za ratne zločine zbog „kršenja pravilnika o neobelodanjivanju tajnih podataka i identiteta zaštićenih svedoka“ u procesu koji se protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja vodio pred Haškim tribunalom.
Poziv nije primio, jer nije bio na ćirilici, već „na vrlo lošem srpskom“, bez slova sa kukicama.
„Ako žele da me privedu, neka me privedu. Ja odgovaram po zakonima Srbije. Nisam još u Haškom tribunalu i imam svoja ustavna prava. Ne znam da li je Hag preuzeo direktnu kontrolu“, poručio je Šarović koji se sa svojim političkim ocem – Šešeljem, razišao pre dve godine i to nakon četvrt veka deljenja zajedničkih stavova.
Politički angažman započeo je u radikalima. I tu se penjao stepenicu, po stepenicu. Tokom 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave stranke. Bio je predsednik beogradskog odbora SRS od 2004. godine, odbornik u opštini Stari grad i šef odborničke grupe u Skupštini Beograda.
Nakon odlaska Aleksandra Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS, bio je jedan od kandidata za njegovog naslednika, ali je na to mesto izabrana Elena Božić Talijan. Kasnije je, ipak, postao zamenik predsednika SRS, a od 2007, uz izvesne prekide, bio je poslanik.
Svojevremeno se spekulisalo i da je baš on tvorac Šešeljevog pisma iz Haga koje je pročitano na sednici Centralno otadžbinske uprave kojim je Tomislav Nikolić izbačen iz radikala. Šarović je te informacije demantovao navodeći da je njihov cilj da se poljulja Šešeljev autoritet.
O njemu se mnogo pričalo u medijima 2005. kada je u Skupštini naplaćivao putne troškove za putovanje u Vranje, iako je imao prebivalište u Beogradu, kao i tokom predizborne kampanje kada su ga u januaru 2008. pretukle nepoznate osobe, dok je ispred restorana „Mekdonalds“ sedeo sa prijateljima noseći vidna obeležja SRS. Svedočio je tada da ga je udarila „demokratska pesnica, jer je srpski patriota“.
Pred razlaz sa radikalima govorio je i ponašao se drugačije od svojih stranačkih kolega u parlamentu. Imali su različite poglede na dnevnu politiku, delovanje naprednjaka i njihovog lidera Aleksandra Vučića.
I dok su radikali izbegavali da kritikuju Vučića, čak i njegove pregovore o statusu Kosova i Metohije, a žestoko se obrušavali na ministre Zoranu Mihajlović i Zlatibora Lončara, Šarović je to činio dosta često.
Tvrdio je da je Vučiću potrebna psihijatrijska pomoć, da je on izdajica i saradnik ubice i krvnika.
Nije učestvovao u hajci i vređanju koleginica iz drugih poslaničkih grupa, ali ni radikali nisu učestvovali u njegovoj odbrani kada su ga naprednjaci napadali. Jasno je bilo da je razlaz neminovan.
Pre bavljenja politikom radio je u poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji i tri godine u Prvom opštinskom sudu. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Rođen 1974. u Beogradu.
Oženjen je Katarinom Odalović, sa kojom ima ćerku Mašu, a kum na tom venčanju bio mu je kolega radikal Miljan Damjanović.
Pre drugog braka imao je romansu sa koleginicom Aleksandrom Ilić, tadašnjom poslanicom Nove Srbije, koja je krunisana brakom koji je trajao dve godine i sinom Vukom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
