Nemar koči trku sa svetom

Na vrhu Šangajske liste za 2011. godinu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, MIT, Berkli, Kembridž, Institut za tehnologiju Kalifornija, Prinston, Kolumbija, Univerzitet Čikago i Oksford. Najbolje plasirani evropski univerzitet je Švajcarski federalni institut za tehnologiju, koji je zauzeo 23. mesto na listi. Najbolje rangirani univerziteti u Aziji su Tokio (21) i Kjoto univerzitet (27) u Japanu. Tri univerziteta su rangirana među prvih 100 prvi put u istoriji – Univerzitet u Ženevi (73), Univerzitet u Kvinslendu (88) i Univerzitet u Frankfurtu (100).

Dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra prosvete i nauke, kaže za Danas da Beogradski univerzitet nije na Šangajskoj listi, jer na oko 700 naučnih radova koji su objavljeni u međunarodnim časopisima u 2009. godini nemaju oznaku da su nastali na Univerzitetu u Beogradu. Tako nešto se, tvrdi Sabo, ne dešava nigde u svetu.

– Naša predviđanja su bila optimistična, jer su naučnici koji rade na Univerzitetu u Beogradu u toku 2009, koja je bila zvanično bodovana, objavili 2.035 radova u međunarodnim časopisima. To je za oko 400 više od Ljubljane i oko 500 više od Zagreba. Međutim, na oko 700 radova nema afilijacije Univerzitet u Beogradu. Rektor Branko Kovačević je lično pisao kolegama koji rade Šangajsku listu i naveo koje institucije su u sastavu Univerziteta u Beogradu, ali kada smo u martu dobili odgovor da se radovi na kojima ne piše Univerzitet u Beogradu neće priznati, znali smo da su naše šanse da se nađemo na listi prilično male – kaže Sabo.

On dodaje da je najveći broj naučnika koji ne pišu afilijaciju Univerzitet u Beogradu zaposlen na institutima u njegovom sastavu, ali da je to problem i na pojedinim fakultetima, pogotovo na Medicinskom.

– Iako smo u aktu koji je predvideo finansiranje projekata u maju 2010. jasno napisali da nećemo brojati i bodovati radove koji nemaju punu afilijaciju, i dalje sličan broj naučnika to ne upisuje. Verovatno ćemo morati da preduzmemo neku ozbiljniju meru finansijske prirode. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović je upoznat sa ovim dešavanjima. On se složio da treba da preduzmemo, ako je potrebno, i energične mere da se to ubuduće spreči – kaže Sabo.

Na pitanje zašto se i pored upozorenja pojedini instituti tako ponašaju, Sabo navodi primer Instituta Vinča, čiji je direktor u sporu sa rektorom Beogradskog univerziteta u vezi sa finansiranjem doktorata, a posledica tog spora je neadekvatno obeležavanje radova naučnika sa tog instituta. S druge strane, Sabo kao pozitivan primer ističe Institut za fiziku, na kome je pet do sedam puta smanjen broj naučnika koji ranije nisu upisivali afilijaciju Univerziteta.

Pomoćnik ministra, međutim, ističe da je Univerzitet u Beogradu postigao značajan uspeh, jer je u poslednjih pet godina četiri puta povećan broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima.

Na pitanje da li je iznenađen plasmanom Hrvatske na Šangajskoj listi, Sabo ukazuje da je Hrvatska u poslednjih deset godina uložila u nauku dve milijarde evra, Slovenija tri milijarde, a Srbija 670 miliona. U takvim uslovima, ističe Sabo, naši naučnici su napravili pravi podvig.

Beogradski univerzitet će se za naredni krug rangiranja prijaviti početkom iduće godine, a biće vrednovani rezultati postignuti tokom 2010.

Kriterijumi

Za rangiranje univerziteta na Šangajskoj listi koristi se šest pokazatelja, među kojima su broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje za matematiku, broj citiranih istraživača u naučnim publikacijama, broj objavljenih naučnih radova u časopisima sa SCI liste, kao i u časopisima Nejčr i Sajens.