Iako se interesovanje za učenje takozvanog drugog stranog jezika smanjuje, i mali broj đaka učestvuje na takmičenjima iz ovih jezika (nemački, francuski, ruski, španski, italijanski) Društvo za strane jezike to očigledno ne brine.
Ono će po svoj prilici ostati bez dela takmičara koji su izborili plasman na okružni nivo, a istovremeno su se plasirali i na okružno takmičenje iz fizike. Oba takmičenja za učenike osnovne škole se održavaju u subotu, 14. marta, s tim što fizika počinje 10, a strani jezik u 11 sati.
– Moj sin se plasirao na okružna takmičenja iz francuskog i fizike i to sa maksimalnim brojem bodova i sada mu se ovo dešava. Tako je to u ovoj državi, dobra deca se kažnjavaju. Pisala sam Društvu sa molbom da se takmičenje pomeri i dobila nejasan odgovor da je „ovo u interesu većine učenika koji su se odlučili za jedan predmet“. Da li mi neko može objasniti kako to interes dece koja vole i strani jezik i fiziku ugrožava interes većine – samo je jedan od komentara na Fejsbuk stranici Društva za strane jezike.
U sličnom položaju su i đaci koji su se plasirali na okružno iz engleskog jezika, jer se ono održava 15. marta, takođe u 11 sati, a istog dana su i opštinska iz biologije i istorije. Za razliku od Društva za strane jezike koje je ostalo nemo na molbe roditelja i nastavnika, Srpsko biološko društvo je pokazalo da se, ako postoji dobra volja, preklapanje takmičenja može izbeći. Biolozi su, naime, odlučili da pomere početak svog opštinskog takmičenja, kako bi izašli u susret osnovcima koji bi istog dana želeli da učestvuju i na istoriji.
– Ovde je reč isključivo o nemaru i neodgovornom ponašanju prema učenicima koji su inače u obrazovnom sistemu prilično zapostavljeni. Naš obrazovni sistem nažalost nema kapacitet da odgovori na sve potrebe učenika, usled čega najčešće stradaju oni koji „mogu sami“, kojima tobože nije potrebna dodatna podrška, jer su uspešni i bez nje. To je ozbiljna zabluda. Njima je itekako potrebna značajna podrška, negovanje talenata i motivacije da istrajavaju u svojim visokim postignućima. A mi ne samo da im ne obezbeđujemo to, prepuštajući ih sopstvenom i entuzijazmu pojedinačnih nastavnika i roditelja, nego ih još i saplićemo na najbazičnijem koraku – onemogućavamo ih da idu na takmičenja na koja žele. Za mene je to vrhunska neodgovornost nadležnih – kaže za Danas Nevena Buđevac, psihološkinja i docentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Ona ukazuje da mnoga od izuzetno važnih i deklarativno proklamovanih načela kvalitetnog obrazovanja u našem sistemu ostaju samo na nivou izrečenog.
– Odgovornima su usta puna velikih reči o podršci obrazovanju, o zalaganju za individualizaciju obrazovanja uz uvažavanje svih razlika sa kojima deca ulaze u obrazovni sistem, bile one sociodemografske ili razvojne, kao u ovom slučaju. Ali ono što dosledno vidimo jeste da se sa tih reči uglavnom ne prelazi na dela, čak i onda kada se na vrlo jednostavan način može rešiti problem koga smo svi svesni, uključujući i odgovorne u Ministarstvu prosvete koji znaju za ovaj problem već godinama. Jer niko me ne može ubediti da je pitanje kalendara školskih takmičenja nerešivo, a ako neko ko vodi resor obrazovanja u ovoj zemlji misli da jeste nerešivo, onda mi imamo veći problem nego što nam se čini – poručuje Buđevac.
Bez odlaganja takmičenja
Ministarstvo prosvete saopštilo je da se takmičenja i smotre ne odlažu zbog korona virusa već je potrebno da se učenici pre početka okupe na otvorenom prostoru i da se sukcesivno uvode u učionice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.