Nemoguće ostati imun na dešavanja u Srbiji bez obzira gde smo

Želja da napusti Srbiju nije bila ishitrena reakcija, kako nam priča, već plod višegodišnjih sistematskih priprema. Oduvek je, kaže, imala želju da radi u inostranstvu i na engleskom jeziku.

„Odgajana sam tako da svaki trenutak koristim za učenje nečeg novog i godinu u kojoj nisam napredovala smatram izgubljenom. U Srbiji sam završila fakultet i odmah počela da radim kao psiholog i profesor psihologije i građanskog vaspitanja u srednjoj stručnoj školi. U međuvremenu postala psihoterapeut i imala svoju privatnu praksu, član više NVO i direktor Centra za socijalni rad. Takođe učila sam nemački i nostrifikovala diplomu u Austriji“, ističe Slađana.

Kako kaže, život joj se iznenada okrenuo i krenuo u drugom pravcu.

„Poziv da idem u Kinu i radim kao psiholog u Kandaskoj internacionalnoj školi došao je od strane mog prijatelja sasvim iznenada u trenutku kad sam uveliko spremala B2 ispit iz nemačkog. Ponudu sam prihvatila istog trenutka iako je podrazumevala potpuni preokret u životu. Želja mi se ostvarila“, naglašava Slađana.

Ona ističe da u početku nije bilo lako prilagoditi se.

„Naravno, nije sve bilo idealno. Preseljenje u Kinu je osim obimne birokratske procedure podrazumevalo i polaganje različitih testova i prilagođavanje na kulturu koja je apsolutno drugačija od naše. Bilo je potrebno mnogo energije da sa sinom tinejdžerom profunkcionišemo u novom okruženju. Na sreću u kampusu smo imali još jednu srpsku porodicu, tako da smo bar malo imali osećaj kao kod kuće“, priča Slađana.

Kina joj nije bila primarna opcija kaže ona.

„Iako Kina nije bila na našoj listi želja pružila nam je veliku priliku da putujemo i upoznajemo različite predele i ljude, različite sisteme vrednosti.

Stekli smo divne prijatelje sa kojima smo u kontaktu i neverovatno iskustvo“, objašnjava Slađana.

Nakon Kine Slađana je dobila posao u Bangkoku.

„Po isteku tog prvog ugovora ponuđen mi je posao u internacionalnoj školi u Bangkoku. Tajland i Bangkok su zaista posebna priča i jako smo se radovali preseljenju. Škola u kojoj radim i koju pohađa naš sin je fantastično mesto. Ako kažem da me direktori pitaju svake nedelje kako se osećam, da li sam srećna i da li treba da promene nešto da bih se ja osećala bolje ili što naš sin ima prijatelje sa kojima se oseća dobro, govori dovoljno“, ističe ona.

Bilo je, kaže Slađana, i dobrih i loših strana odlaska iz Srbije.

„Preseljenje u inostranstvo ima svoje pozitivne i negativne strane. Treba se ne samo snaći već i funkcionisati uspešno u novoj sredini. Svi sistemi podrške koje imamo kod kuće bili su nam nedostupni. Mislim da je ipak najzahtevniji zadatak bio pred našim sinom. Ponekad opadne nivo sarme u krvi, zafale poznati mirisi kraja, komšije i prijatelji… ali sa druge strane dobija se mnogo stabilniji i sređeniji život. Jasne granice koje omogućavaju dugoročno planiranje i odsustvo stresa. Sistem vrednosti u kome odrasta naš sin je onakav kao što je bio kad smo mi odrastali. Škola insistira na kritičkom razmišljanju i akademskom poštenju od prvih dana i nezamislivo je da učenik preda plagijat. Vrednuje se znanje i rad, tolerancija i briga za druge i okolinu. Takođe, našem sinu je omogućeno da osim engleskog ima i srpski jezik i književnost kao drugi jezik“, objašnjava Slađana.

Priča nam i koliko su tamo ljudi upoznati sa Srbijom i njenom istorijom.

„Gde god da živimo zaista se trudimo da pokažemo da Srbi nisu divljaci sa Balkana i holivudski negativci. Naravno bilo je onih koji su nas pitali da li ima puteva u Srbiji i da li osim sibirskih tigrova ima još nešto po čemu smo poznati. Kinezi se nisu pokazali kao neki poznavaoci Srbije, ali su zato Tajlandjani potpuno druga priča. Desilo se više puta na ulici da nas lokalci ispituju odakle smo i potpuno izignorišu naše prijatelje iz Engleske i sa Novog Zelanda, a na pomen Srbije se ozare i odmah uzviknu Novak Đoković. Kolege su već naučile da je ajvar srpski kavijar i sad već imamo porudžbine da po povratku iz Srbije donesemo još neku teglu, plazma keks, rakiju, ali i dres košarkaške reprezentacije. A učenici osim Novaka sad znaju i za Teslu, Pupina…“, naglašava Slađana.

Ljudi sa ovih prostora se tamo, kaže ona, prepoznaju.

„Ono što je zanimljivo je da se ljudi sa ex Yu prostora ovde u Aziji prepoznaju kao „naši“ i gotov odmah čim čuju jezik će vam prići i obratiti se. U Kini postoje ex Yu grupe na tamošnjim društvenim mrežama gde se ljudi svakodnevno pomažu počevši od servisnih informacija do ozbiljnih zdravstvenih ili legalnih problema. Stiče se utisak da ta fizička odvojenost od svakodnevih političkih dešavanja čini ljude iskrenijim i humanijim i nekako je lakše uvideti besmislenost zabluda koje se svakodnevno serviraju ne samo kod nas već i u regionu i svetu“, ističe Slađana.

Ona nam priča i kako i koliko prate dešavanja u Srbiji danas.

„Kao pretplatnici jednog domaćeg provajdera, u mogućnosti smo da svakodnevno pratimo sve ex Yu televizijske i radio kanale, tako da smo apsolutno u toku sa svim dešavanjima. Apsolutno je nemoguće ostati imun na dešavnja bez obzira na kilometre koji nas dele“, navodi Slađana.

https://www.instagram.com/p/B86eXSIpKGq/