Nenad Golijanin, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, mogao je u sredu u većini medija da pročita kako će na sednici Izvršnog odbora, koju je sam sazvao, ponuditi ostavku na mesto prvog čoveka OSS jer je bio uzdržan na glasanju za prijem Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju (FIVB).
Problem je jedino što on lično nije imao takve planove. To, naravno, nije sprečilo „krvožednu“ javnost da gotovo jednoglasno uzvikne: „Dobro se setio!“ Umesto ostavke, Golijanin je okupio izvršni odbor OSS da bi zajedno odlučili o sazivanju vanredne skupštine koja će raspravljati za dve nedelje o njegovoj daljoj sudbini.
Nekadašnji Partizanov odbojkaš našao se na stubu srama, postao „izdajnik“ i „plaćenik“ (što su blaže kvalifikacije) iako je svima jasno da glas Srbije ništa ne bi promenio, jer je Kosovo postalo pridruženi član FIVB čim je primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, kada je, recimo, Vlade Divac kazao da nije srećan, ali prihvata odluku jer je u interesu sportista.
Argument protiv Golijanina bio je da je „trebalo je da pokaže stav“, jer, pobogu, kako je jedna Španija mogla da bude protiv učlanjenja Kosova a Srbija suzdržana. Predsednik OSS-a je pokazao stav rekavši kako ne želi nikoga da sprečava da se bavi sportom. I taj stav je ponavljao prethodnih nekoliko dana, dodajući da razume one koji se ne slažu sa njim držeći se elementarne pristojnosti koja je mnogima nedostajala.
Mnogo toga se spočitavalo Golijanu ovih dana iz bliže i dalje prošlosti, ali se brzo od kritike postupaka stiglo do čerečenja u javnosti.
Rođen je 18. juna 1948. u Beogradu. Odbojku je počeo da igra 1966. u Sinđeliću. Od 1968. do 1978. bio je član Partizana, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije (1972/1973. i 1977/1978).
Igračku karijeru završio je u Bukovici iz Ivanjice, za koju je nastupao od 1978. do 1988. godine. Odigrao je 52 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije.
Iza sebe ima bogatu funkcionersku biografiju – predsednik OK Partizan, potpredsednik Sportskog društva Partizan, u odbojkaškim savezima „bivših zemalja“ bio je potpredsednik i predsednik, imao je pozicije u olimpijskim komitetima Jugoslavije, državne zajednice SCG, kao i Srbije. Na mestu predsednika OSS-a zamenio je Aleksandra Boričića ove godine uz jednoglasnu podršku 47 delegata.
Oženjen je, ima ćerku, sina i petoro unučadi. Završio je Ekonomski fakultet a posle prestanka igračke karijere radio je u preduzećima “Branka Dinić” iz Knjaževca, “Javor” iz Ivanjice i “Centrotekstil” iz Beograda. Osnivač je i suvlasnik Kompanije “Tera Trejd”, a u penziji je od 2014. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.