Foto: BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC/DS)U funkcionalnim liberalnim demokratijama sled događa ide otprilike ovako. Najpre istraživački mediji objave ekskluzivna saznanja koja nekog nosioca političke funkcije ili zaposlenog u državnim organima dovode u vezu sa kriminalnim radnjama.
Priču potom preuzimaju mejnstrim mediji, stavljajući je na agendu. Sve ovo prati tužilaštvo, koje se blagovremeno uključuje razvrstavajući dokaze od spekulacija. Najzad, odgovore javnosti daju svi oni nosioci javnih funkcija koje konkretna priča kači.
U Srbiji, međutim, redosled je nešto drugačiji. Ovaj prvi korak je, najčešće, ispunjen. Istraživački mediji svako malo izbace priču koja, svaka iz svog ugla, osvetljava rukavce unosne saradnje politike i kriminala.
Do saplitanja uglavnom dolazi već na drugom koraku. Najuticajniji mediji, svi u vazalnom položaju u odnosu na predstavnike vlasti, odlučuju se za jednu od dve strategije.
Prva strategija je da priču prenesu, ali tako da je najpre očiste od svih subverzivnih elemenata. Ako je priča takva da nikakvno tranžiranje nije moguće, onda se pribegava drugoj opciji – potpuno ignorisanje.
Po sličnom principu funkcioniše i tužilaštvo. Fioke tužilaštava prepune su predmeta u predistražnoj fazi koji sede i čekaju da njihovi protagonisti sazre za krivično gonjenje.
Najzad, dok je kontrole medija i pravosuđa, predstavnici vlasti nemaju razloga da brinu zbog nalaza istraživačkih medija.
Zbog toga se niko iz vlasti nije preterano uzbudio kada je Krik objavio audio snimke razgovora koji sugerišu da je pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković duboko povezan sa vođama hulignsko-kriminalnih grupa koje su držale trgovinu drogom u Beogradu.
Objavio svojevremeno NIN i prepisku između Vučkovića i Veljka Belivuka, u kojoj se spominju bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, “šef” i “glavni šef”, pa niko nije mrdnuo prstom.
Neće ni ovoga puta, i pored toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo snimke Vučkovićevog razgovora od Krika.
Moguće je čak i formiranje predmeta ne bi li se anestezirao kritični deo javnosti, ali će dubinsko istraživanje Vučkovićeve uloge i kontakata izostati.
Jednostavno, postoje neke cigle koje ne možeš da izvučeš bez da porušiš celu konstrukciju. Nenad Vučković je jedna od tih cigli. Ali, nikako ne i jedina.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
