Prema podacima Transparentnosti Srbije, od ukupno 34 javna preduzeća 22 se nalaze u VD stanju a od toga u čak 19 javnih preduzeća je istekao mandat direktoru.
Ta tema je izuzetno važna i nije dobila prostor u medijima koliko zaslužuje iako će na kraju svi građani platiti cenu bezakonja, izneo je u rubici „Intervju na mreži“ Nemanja Nenadić programski direktor ove organizacije.
– Mislim da ljudi još nisu spoznali koliko je današnja situacija u zemlji opasna jer tu nije reč samo o održavanju v.d. stanja kao vidu vršenja političke kontrole i držanja pokornim svih tih direktora koji nisu u punom mandatu.
Sada smo iskoračili u ogromnu pravnu nesigurnost i ogromne rizike po javne resurse i poslovanje tih preduzeća. Svaka odluka od zaposlenja radnika, godišnjih odmora, premeštenja do ugovora od više miliona evra može da se obori u sudskom postupku samo ukoliko se nađe neko ko ima interes u tako nečemu.
– Mi smo pokušali da utičemo na to da se taj problem reši i obratili se Ministarstvu privrede, koje jeste nadležno u okviru Vlade da vrši nadzor oko primene zakona i obratili smo se Agencijii za privredne registre jer mogu i treba da obrišu netačne podatke o direktorima kojima je istekao mandat.
Oni bez mandata nemaju legitimitet. Zato smo u interesu zaštite pravne sigurnosti i finansijkih interesa Republike Srbije tražili da se brišu ti podaci iz javnog registra u nadi da će Vlada imenovati rukovodioce ili zakonite vršioce dužnosti – objašnjava Nemanja Nenadić.
On podseća da postoji sudska odluka gde je poništeno rešenje o otkazu u JP Pošta Srbije a razlog je taj što je rešenje doneto po ovlašćenju nezakonitog VD direktora jer mu je istekao mandat.
– To znači da svi ljudi koji su zaposleni u mandatu nezakonitog direktora su nezakonito zaposleni i svi ti ugovori mogu biti sudski oboreni. Može se puno toga osporavati i tražiti odšteta i posledice mogu biti dalekosežne. Veličina ove opasnosti trebala bi da natera Vladu da bar minimalno uskladi stanje sa zakonom. Ako to ne uradi sada, na kraju će ih pritisnuti međunarodne finansijske i druge institucije. Sve će dovesti do toga da se ovakvo stanje reši jer je sada neodrživo – objašnja Nenadić.
Komentarišući pitanje da li građane podstiče i interesuje tema javne korupcije koju pokreće Marinika Tepić, Nenadić kaže da to sve može da utiče na javnost.
– Tema korupcije vlasti je bila zastupljena i pre 20 godina, kada je Koalicija DOS pobedila na izborima. To jeste tema za sve ali to nije ni glavna ni jedina tema koja zanima građane kada idu na izbore. Međutim, bitno je da se pokreću te teme i da se traži od državnih organa da rade svoj posao. Problem je što tužilaštvo ne ispituje javne sumnje i ne izlazi u javnost sa saznanjima – reako je Nenadić.
On je podsetio da ova organizacija podnosi tužbe Upravnom sudu godinama a da su postupci dugi i neizvesni, dok se presude ne sprovode.
– Nije to samo tužba protiv Vlade za nabavku medicinske opreme, naša iskustva su loša, imamo tužbe već godinama i gotovo sve tužbe podnosimo zbog ignorisanja Vlade Srbije i državnih organa naših zahteva i odgovora. Ti postupci traju dugo pred Upravni sudom, a na kraju kad se donese rešenje ono samo obaveže Vladu da postupi po zakonu a Vlada donese rešenje kojim se rešenje Upravnog suda odbija. To je sve suprotno otvorenoj vlasti i zato tu odredbu treba promeniti i dozvoliti žalbe na Vladu – ocenio je Nenadić.
Na pitanja čitalaca o promeni izbornih uslova, Nenadić je naveo da se Transparentnost Srbija bavi finansiranjem izbora i koruptivnim radnjama ali da smatra da izbori jesu bitni za sve.
– Teme poput izbornih uslova i zakona jesu važne, i tu mislim da je tema izbornih jedinica bitna jer lokalne stranke sada ne mogu da uđu u parlament. Ne treba zaboraviti zloupotrebe sa izbornim jedinicama iz devedesetih, tako da neki minimum koji mora postojati ukoliko se uvedu izborne jedinice jeste da svaka stranka koja pređe cenzus dobije poslanika.
Dalje, ideja o smanjenju broja poslanika ima utemeljanje u uporednim istraživanjama. Prema računicama, po profesoru Goatiju, 170 poslanika bi bila mera za Srbiju.
Bitno je da postoji adekvana zastupljenost i ona bi se mogla postići i sa manjim brojem odbornika.
Ali ne mislim da je to ključno pitanje naše demokratije. Što se tiče stepenastog cenzusa, to je naizgled primamljiva ideja ali ne bi donela promene u stvarnosti jer se stepenasti cenzus lako zaobiđe pa se umesto koalicije napravi grupa građana, a za njih važi niži cenzus. U Srbiji postoji mogućnost da na izborima učestvuju pored političkih stranaka i grupe građana, iza kojih stoje udruženja.
Što se tiče sigurnih glasova, ne postoji presuda kojom se razmatra ovo pitanje pritiska na birače, davanje i primanje mita što bi dalo osnovu da tvrdimo da su javna preduzeća mesto pristalica vlasti i sigurnih glasova.
Međutim, postoje svedočenja da ima slučajeva da direktori JP primoravaju radnike da idu na mitinge vladajuće stranke i te sumnje se i sada iznose. To sve na kraju mnogo košta, prvo budžet, pa na kraju građane.
Zato smo davali javne predloge šta treba da se uradi da se smanji trošenje javnih resursa, da se smanji trošenje javnog novca za političke svrhe. Imali smo i slučaj gde smo podneli krivičnu prijavu u Kukulovcima kod Leskovca, gde su meštani pretili bojotom izbora ukoliko se ne urade putevi što su na kraju dobili za podršku kampanji – ispričao je Nemanja Nenadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.