Nenadić: Odredba o vrednosti poklona za lekare mora na „popravni“

Nenadić, u okviru serijala razgovora „Bez rukavica“, napominje da ova norma nije formulisana tako da se može primeniti u potpunosti. „Propisan je limit pojedinačnog poklona i zbira poklona, ali nije formulisano na koji period se odnosi taj zbir, kao ni da li je to poklon dobijen od jedne ili više osoba”, objašnjava programski diretor Transparentnosti Srbija.

Problem je, tvrdi Nenadić, i to što nisu precizirana pravila o prijavljivanju poklona. Prema njegovoj oceni, „iluzorno je očekivati da će sada neko kome bude donet neki sitan dar tražiti račun da bi video da li je poklon u dozvoljenim granicama“. To će sve iskomplikovati odnose, predvideo je Nenadić i dodao da se Transparentnost Srbija obratila parlamentu, Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i ministarstvima pravde, zdravstva, i državne uprave, kako bi svi zajedno pronašli rešenje za ovaj problem.

„Pošto je Zakon već usvojen i stupio je na snagu, ne postoji drugi način nego da se ide na izmene i dopune zakona“, predočio je Nenadić.

On smatra da autentično tumačenje Zakona u ovom slučaju ne bi rešilo problem, jer su potebni krupniji zahvati. „Bilo bi bolje da se nadležni organi sastanu i daju predlog o tome kako ovaj problem treba rešiti“, ocenio je Nenadić. On je naglasio da bi, posle toga, ovaj predlog trebalo da ide na javnu raspravu. Nenadić podseća da je javna rasprava o Zakonu o zdravstvenj zaštiti bila organizovana 2017.godine, ali da je sporna odredba na red došla kasnije, pa nije postojala prilika da se o njoj izjasni šira javnost. Transparentnost Srbija nije izašla sa konkretnim predlogom i rešenjem kojim bi nastali zakonski problem mogao da bude rešen, mada ima jednu važnu sugestiju.

„Kada je reč o korupciji u zdravstvu, trebalo bi obratiti pažnju na neke druge teme, a to su pre svega javne nabavke, gde su mogućnosti za kororupciju i za štetu od korupcije velike“, upozorio je Nenadić. Što se tiče poklona, on misli da bi trebalo urediti odnos zdravstvenih radnika prema farmaceutskim kompanijama koje mogu neprimereno da utiču na njihov rad. Nenadić ima poruku i za pacijente i precizira da bi njima „edukativno trebalo da se objasni da su oni već platili tu uslugu“. Ističe i da bi dobre zdravstvene radnike trebalo nagraditi, ali ne kroz pojedinačne poklone korisnika, već na sistemski način. Kada je reč o poklonima, Nenadić navodi da postoje pravila u zakonima koja propisuju kako bi to trebalo da izgleda u javnim službama. „Ipak, njihovi efekti nisu poznati, pa bi i to trebalo da postane predmet celokupne debate“ zaključuje Nenadić.