Nenadić (Transparentnost): GREKO blagonaklon prema Srbiji

Kako se navodi u izveštaju, Srbija je na zadovoljavajući način sprovela osam od 13 preporuka dok su ostale delimično sprovedene.

Sagovornici Danasa – programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić i novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović, ističu međutim da usvajanje većine preporuka dolazi sedam godina nakon što su one date, ali i da su pohvaljene stvari koje suštinski nisu dovele do poboljšanja stanja.

Jedna od preporuka za koju GREKO navodi da ju je Srbija sprovela na zadovoljavajući način odnosi se na transparentnost zakonodavnog procesa i sprovođenje javnih rasprava i slušanja. Nemanja Nenadić ukazuje na činjenicu da u praksi ovo nije uvek slučaj.

– Držani organi ne objavljuju uvek pravovremeno nacrte zakona na sajtu, kao što se ni javna slušanja o važnim zakonima ne organizuju uvek. Skorašnji primer jeste izostanak javnog slušanja za izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti – ističe Nenadić, dodajući da usvajanje pojedinih zakona – kao što je Zakon o lobiranju, odnosno pravilnika poput Kodeksa ponašanja poslanika, što GREKO pozdravlja, nema efekta u praksi.

– Greko je dao pozitivne ocene i za neke stvari koje nisu suštinski dovele do unapređenja stanja. Takođe, kada je reč o sudijama i tužiocima podsećam da je GREKO nedvosmisleno preporučio da se parlament isključi iz procesa izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Sada je data pozitivna ocena iako izmenjeni Ustav predviđa da će skupština birati značajan broj članova ovog tela (istaknute pravnike) – navodi sagovornik Danasa.

On takođe podseća da je GREKO preporuke čije se usvajanje sada pohvaljuje dao još 2015. gdoine.

– Rok za ispunjenje ovih preporuka o kojima je reč istekao je 2016. GREKO sada, u 2022. godini, konstatuje da je ispunjena većina preporuka koje je trebalo ispuniti još pre šest godina. Pozitivno je svakako to što je nešto urađeno, ali s obzirom na vreme koje je proteklo, možemo da kažemo da Srbija nije u dovoljnoj meri bila posvećena primeni antikorupcijskih mera – zaključuje Nenadić.

Upravo činjenicu da je bilo potrebno toliko godina da se neke od preporuka usvoje izdvaja i Sofija Popović.

-Izveštaj u svakom slučaju ne vidim kao pozitivan, jer su preporuke GREKO-a definisane još 2015. godine, a Srbija je tek sad uspela da ispuni nešto više od polovine – kaže Popović.

Ona navodi da je evidentno da su vlasti u Srbiji u prethodnom periodu preduzele određene korake ka unapređenju antikorupcijskih propisa, ali da su oni suštinski bili formalni.

– Do intenziviranja aktivnosti na ovom planu došlo je zbog izrazito negativnih ocena prethodnog izveštaja kada je usklađivanje Srbije označeno kao „globalno nezadovoljavajuće“ – navodi sagovornica Danasa.

Iako ne smatra da je izveštaj blagonaklon prema Srbiji, Popović ističe da je tačno da je GREKO zabeležio poboljšanja u nekim oblastima, iako stvari na terenu stoje drugačije. Kao i Nemanja Nenadić, ona izdvaja činjenicu da su pohvaljena javna slušanja i transparentnost zakonodavnog procesa u Narodnoj skupštini, a „zapravo većina tih aktivnosti je bila samo formalna bez suštinskog značaja na donošenje zakona“.

Pored preporuka koje su ispunjene ostalo je i pet onih koje su delimično sprovedene odnosno nisu sprovedene na zadovoljavajući način.

Među zamerkama koje se iznose nalazi se i to što nisu rešeni problemi u vezi sa razmatranjem zakona po hitnom postupku, zatim to što nije određena finansijska samostalnost Visokog saveta sudstva. Takođe ukazuje se i na činjenicu da je ministar i dalje po službenoj dužnost član Državnog veća tužilaca, odnosno da promene Ustava nisu u tom delu pratile preporuke Greka. Zamera se i to što Republičkog javnog tužioca i dalje bira skupština…

Sofija Popović kaže da je neispunjavanje preporuka koje se odnose na funkcionisanje Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva direktno povezano sa obezbeđivanjem nezavisnosti pravosuđa od političkog uticaja.

-Iako je Srbija promenila Ustav u ovoj oblasti, pravi test biće dalje izmene i dopune pravosudnih zakona kako bi se operacionalizovao ustavni akt. Tako da će od suštinske važnosti biti da ovi zakoni budu kreirani upravo po evropskim standardima i onim što preporučuje GREKO. A od mere u kojoj je pravosuđe nezavisno naravno da zavisi borba protiv korupcije, posebno one na visokom nivou – zaključuje Popović.

Zakon o sprečavanju korupcije

U Izveštaju GREKO-a konstatuje se i da „Novim Zakonom o sprečavanju korupcije, koji je nedavno izmenjen prema preporukama GREKO-a, kao i relevantnim priručnicima i vodičima za javne funkcionere, poboljšana su pravila o sukobima interesa koja se primenjuju na narodne poslanike, sudije i tužioce“, te da „ona predstavljaju izvesnu osnovu za rešavanje sukoba interesa“. Nemanja Nenadić kaže da je u stvarnosti Zakon o sprečavanju korupcije izmenjen tako da nije predvideo nikava pravila koja bi bila specifična za ove tri kategorije funkcionera, i da i dalje postoji potreba da se pravila preciziraju.