Neobično rivalstvo Brauna i Sarkozija

Štaviše, Sarkozijevi saradnici znaju da on ne bi razgovarao i razmenjivao šale sa Braunom da ne obavlja visoku funkciju.

Neobično rivalstvo koje vlada između dvojice zvaničnika dostiglo je vrhunac, budući da je Evropa nedavno odlučila da krene Braunovim stopama i usvoji spasilački paket za pomoćposustalim bankama. „Bila je to teška sedmica za Sarkozija jer mu je razdragani Britanac kavaljerski preoteo mesto na evropskoj pozornici i predstavio se kao spasilac finansijskog sistema“, piše nemački Špigl. List, takođe, tvrdi da je francuski lider gnevan zbog najnovijih događaja. Nasuprot tome, poslovično ozbiljni Braun nije krio zadovoljstvo. Svetska javnost imala je prilike da se uveri kako razdragani britanski premijer s lakoćom daje izjave na konferencijama za novinare, što do sada nije bio slučaj.

Jedan novinar šaljivo je pitao Brauna da li priželjkuje da će biti slavljen kao heroj i treba li ubuduće da ga zove „Fleš Gordon“ (aluzija na popularnog junaka iz stripova) jer postoji šansa da će spasiti finansijski sistem od uništenja. Predsednik britanske vlade je skromno ali ponosno odgovorio da to nije potrebno. „Ne, zovite me Gordon, samo Gordon“. Zanimljivo je da je dobar deo javnosti na Starom kontinentu sve donedavno doživljavao Brauna kao politički mrtvog. Neretko su ga kritikovali za nedostatak političke odlučnosti i erergičnosti koje su krasile njegovog prethodnika Tonija Blera. Za razliku od takvih navoda, sada čak i ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman slavi Brauna kao „tvorca globalnog spasilačkog plana“.

Istovremeno, britanski premijer dobio je nove političke poene na domaćem terenu. Rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Braun sustiže svog glavnog rivala Dejvida Kamerona, budući da vođu konzervativaca podržava samo devet odsto birača više. Ipak, poznavaoci prilika u Francuskoj smatraju da Sarkozi takođe ima razloga za zadovoljstvo, u prvom redu zbog posredničke uloge u mirovnom sporazumu između Rusa i Gruzina. „Super Sarko“, kako ga zovu pristalice i saradnici, posetio je Moskvu i Tbilisi i privoleo dve strane na kompromis na vrhuncu oružanih sukoba u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Južnoj Osetiji.