Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Predratni jugoslovenski listovi „Vreme” i „Pravda” pre tačno osamdeset godina pisali su o igranju članova Francuske komedije u Narodnom pozorištu, ali i najavili čitaocima seriju tekstova iz još neobjavljene knjige britanskog diplomate o aktuelnoj političkoj situaciji na tlu zaraćene Evrope.
Dnevni list „Vreme”, kratkim osvrtom na karijeru i značaj poslednjeg britanskog ambasadora u Berlinu, najavio je seriju tekstova iz najnovije knjige ser Nevila Hendersona „Neuspeh jedne misije”, na čije objavljivanje se tek čekalo u Engleskoj.
„Vreme je dobilo isključivo pravo za našu zemlju da pre puštanja knjige u prodaju u Engleskoj, objavi veoma značajno i zanimljivo delo Nevila Hendersona. U knjizi je otvoreno i u pojedinostima prikazana do sada još u mnogome nerasvetljena i nepoznata pozadina događaja koji su doveli do današnjeg rata.”
Zadatak britanskog ambasadora nije bio ni najmanje lak. Od njega se očekivalo da okonča nesporazume između Velike Britanije i Nemačke. Bio je naklonjen germanskim narodima i govorio je nemački jezik još iz dana najranije mladosti, ali se i školovao u Nemačkoj.
„Ser Nevil napisao je svoju knjigu kao pravu dramu koju je preživeo. Na uzbudljiv način prikazane su sve mene kroz koje je prolazilo pitanje koje je onih dana ispunjavalo misao i svest celoga čovečanstva, da li će se očuvati mir ili će izbiti rat.”
U Berlinu je proveo pune dve godine i sprijateljio se sa mnogim viđenijim ljudima tadašnje nacističke Nemačke, te su i neki od njihovih portreta pronašli svoje mestu između korica ove knjige. Jedno od prijateljstava koje je uspostavio, a i kom se pridavao veliki značaj u diplomatskim krugovima, bilo je sa maršalom Hermanom Geringom, danas poznatijim kao „ocem Gestapa”.
„Dati su portreti prvih ličnosti današnje Nemačke. Delo je napisano sa neposrednošću učesnika iz prvog reda i sigurnošću darovita pisca.”
Svoj podsticaj za objavljivanje ove knjige, iako u praksi nije bilo dopušteno diplomatama da pišu memore dok su još u službi, dao je i lord Halifaks, smatrajući da su činjenice iznete u tekstovima bitne za određivanje događaja iz neposredne budućnosti.
„Vreme će ovu dosada zaista najznačajniju i najzanimljiviju knjigu o današnjem ratu početi da objavljuje od četvrtka 28. marta u odlomcima od kojih će svaki predstavljati jednu celinu.”
Knjiga je dobila epitet „groznog otkrića ispraznosti na visokim položajima” od strane britanskih istoričara.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Članovi „Francuske komedije” izveli su u Narodnom pozorištu u Beogradu predstavu „Mizantrop” od Žan Batist Poklen Moliera sa jednočinkom „Vrata moraju biti otvorena ili zatvorena” od Alfreda de Mise, prenosi dnevni list „Pravda”.
„Aplauz, koji je pratio završetak svake slike i naročito kraj predstave, bio je tako oduševljen, spontan, izraz iskrenog oduševljenja za francusku umetnost i ljubavi za Francusku, da su gosti morali bezbroj puta da se pojavljuju i da zahvaljuju publici na pozdravima.”
Iako nije bilo očekivano da pridobije svečaniji karakter, predstavu su upotpunile istaknutije ličnosti u „smoking” odelima ili damskim toaletama. Među tim istaknutim ličnostima, svojim prisustvom događaj je uveličao i francuski poslanik na našem dvoru gospodin Brižer sa celokupnim osobljem poslanstva.
„I pored toga, što je kuća, kao što je poznato, za ovu predstavu bila vrlo brzo rasprodata, te ni članovi Drame nisu uspeli da dođu do ulaznice, uprava pozorišta našla je mogućnost da izvesnom broju starijih članova omogući da vide francuske umetnike.”
Umetnici i članovi Francuske komedije narednog dana imali su zakazano još jedno igranje u Narodnom pozorištu – „Andromaha” od Žan Rasina i jednočinku „Kočije Svetog Pričešća”, Prosper Merimea.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
