Neočekivano neizvestan ishod

Pod sloganom „Da, mi možemo“, već viđenim tokom kampanje američkog lidera Baraka Obame, Ahmadinedžad je širio svoje ideje i program pred hiljadama pristalica, uglavnom u ruralnim delovima zemlje. Poslednji dan kampanje iskoristio je da napadne cioniste i imperijaliste i optuži trojicu svojih rivala za korišćenje „Hitlerovih metoda, ponavljanja laži i optužbi – dok se svi ljudi ne uvere u njih“.

„Predsednik je dobar čovek i ne plaši se nikoga“, kaže Marjam Azarmi, stručnjak za kompjutere i dodaje da je Ahmadinežad narod načinio ponosnim u svetu. Reza Mansuri živi na jugu Teherana, uporištu Basik milicije i domu mnogih mula. „Ahmadinedžad je dobar za siromašne. On je najbolji od svih. Musavi je jedino dobar za bogate“, kaže ovaj 53-godišnji vozač.

U mnogim delovima ogromne prestonice Irana, predsednika, međutim, optužuju za loše rukovođenje ekonomijom, rasipanje milijardi od naftnih prihoda zemlje i smanjenje rezervi populističkim gestovima. Stopa nezaposlenosti od 17 odsto naročito ne ide naruku mladima. Inflacija, koja je zvanično 24 odsto ikao je Ahmadinedžad u TV debati rekao da je ona zapravo 14 odsto. Druge optužbe tiču se domaće represije, preterane primene smrtne kazne i diskriminacije protiv žena kao i iranskog ophođenja prema holokaustu.

U teheranskom severnom predgrađu ovih dana čuli su se uzvici „Ahmadi, baj, baj“, pristalica Musavija, od koji su mnogi mladi i žene. Musavijevu impresivnu, modernu kampanju odlikovala je pre svega primena novih sredstava komunikacije – imejl, sms poruke i fejsbuk. Takođe su bili vidljivi otisci iranske nacionalne kulture: ime kandidata ispisano persijskim hijeroglifama bilo je svuda. Obećao je „državu nade“. Iako ne baš istaknut govornik, Musavi je umpaćen kao veoma efikasan i nekorumpirani premijer tokom 1980-ih. Obećao je povećanje ličnih sloboda. Njegove pristalice već šuškaju o izbornoj pobedi, ako ne danas onda u drugom krugu 19. juna. „Ne očekujemo isuviše mnogo, dovoljan je samo početak promena“, kaže Baba Akbari, student iz Teherana.

Ključna možda i prelomna tačka ovih izbora, smatraju analitičari, biće kraj biračke apatije, koja je 2005. omogućila pobedu Ahmadinedžada. Podsećanja radi, broj apsitenanata među biračima tada je bio čak 20 miliona. Saed Lejlaz, dobro poznati iranski komentator, izjavio je juče da je uveren da će 50 odsto Iranaca glasati za Musavija. Pojedini strahuju, međutim, da bi režim mogao da fiksira rezultate. Pretećim rečima, visoki zvaničnik Revolucionarne garde Irana upozorio je sve protiv pokretanja bilo kakve „plišane revolucije“.

Pravila izbornog sistema

Ko može da se kandiduje: Prema iranskom ustavu, kandidati za predsednika moraju biti muslimani starosti između 25 i 75 godina. Postoje različite interpretacije povodom toga da li žene imaju jednaka prava kao i muškarci da se kandiduju, iako vladajući Braniteljski savet blokira sve kandidature žena. Parlament omogućava ženama i pripadnicima religioznih manjina da se takmiče na izborima. Ljudi sa kriminalnim dosijeom ne mogu biti kandidati za predsednika;

Ko je pobednik: Onaj koji osvoji prostu većinu od 50 odsto plus jedan glas. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji ovaj broj glasova, održava se druga runda na kojoj učestvuju dvojica kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova;

Ko glasa: Svi građani starosti od 18 godina i više. Na današnjim izborima pravo glasa ima 46,2 miliona birača, od čega je trećina glasača mlađa od 30 godina. Ova brojka uključuje i milione Iranaca koji žive u inostranstvu;

Uloga predsednika: Šef države ima kontrolu nad domaćom politikom. Neizabrana teokratija, koju vodi vrhovni lider ajatolah Ali Homneji, kontroliše sve glavne odluke i direktno nadgleda ključna vladina mesta kao što su funkcija ministra spoljnih poslova, obaveštajne službe i ministar odbrane.