(Ne)odgovornost profesora koji su stali iza doktorata Malog

Tako glasi član unet u Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku UB, koji je Senat Univerziteta u Beogradu usvojio na poslednjoj sednici. I dok deo akademske zajednice veruje da je ovo prvi korak ka amnestiranju odgovornih u slučaju plagiranog doktorata ministra finansija Siniše Malog, rektorka UB Ivanka Popović kaže za Danas da je cilj uvedenog pravila snaženje principa slobodnog uverenja, nezavisnosti i nepristrasnosti člana etičke komisije.

– Cilj ove odredbe je da garantuje slobodu uverenja, mišljenja i stava i ojača integritet pozicije člana etičke komisije. Njom se ne uvodi neodgovornost za nezakonite ili nečasne radnje, već se podvlači da je uverenje slobodno i da član komisije ne sme da bude izložen pritisku, pretnji ili uslovljavanju prilikom donošenja odluke – ističe Popović za Danas.

Na pitanje da li će ubacivanjem ovog člana biti amnestirani svi koji su učestvujući u radu etičkih komisija FON-a glasali da doktorat Siniše Malog nije plagijat, rektorka odgovara da je smisao pomenute odredbe opšti i da nije vezan za konkretan slučaj.

Prema njenim rečima, dopuna Pravilnika teži da dodatno istakne značaj uloge etičke komisije i Odbora za profesionalnu etiku i pomogne u stvaranju uslova za njihov uspešan, nepristrasan i stručan rad.

Pravnici sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da je nova odredba samo primena standarda koji postoji svuda u pravu i da ne menja ništa u položaju onih čija je odgovornost tražena.

Ukazuju da ova odredba važi i za sudije koji ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu.

S druge strane, deo univerzitetske zajednice veruje da će ovom odredbom biti oslobođeni odgovornosti članovi etičkih komisija FON-a koji su glasali da doktorat ministra finansija nije plagijat.

Ukazuju da je prvi koji će od pomene odredbe imati korist profesor FON-a Mladen Čudanov, kome je u toku izbor u zvanje redovnog profesora. Čudanov je učestvovao u radu dve etičke komisije FON-a i to kao najstručniji član za oblast u kojoj je Mali doktorirao. Mentor Siniše Malog je, podsetimo, bio profesor Ondrej Jaško, koji je sada predsednik Komisije za pripremu referata o izbor Čudanova u zvanje redovnog profesora.

Na ovaj izbor prigovor je još početkom juna Izbornom veću FON-a podneo profesor tog fakulteta Božidar Radenković, ukazujući da izveštaj Komisije za izbor Čudanova ne sadrži podatke o njegovom angažovanju u etičkim komisijama i posledicama donetih odluka koje su uticale kako na razvoj naučne misli za oblast za koju se bira, tako i na ugled FON-a i Univerziteta u Beogradu.

Čudanovu kolege ne spore stručnost i da ispunjava kvantitativne kriterijume za izbor u zvanje redovnog profesora, ali ukazuju da je kvalitativni deo podjednako važan, a tu mu „na teret“ stavljaju što je više puta glasao da doktorat Malog nije plagiran.

Izborno veće FON-a nije uvažilo Radenkovićev prigovor, a referat je upućen univerzitetskom Veću naučnih oblasti tehničkih nauka na davanje mišljenja, odakle je međutim vraćen na FON.

Prema saznanjima Danasa, Veće je na sednici 6. jula jednoglasno donelo zaključak da se odlaže donošenje odluke, uz obrazloženje da je neophodno da se referat Komisije dopuni ocenom o doprinosu kandidata akademskoj i široj zajednici, uz poseban osvrt na njegovo učešće u etičkim komisijama Fakulteta i implikacijama koje je to imalo na akademsku zajednicu.

Veće je zatražilo mišljenje Generalnog sekretara i Ombudsmana Univerziteta u Beogradu o mogućoj ulozi Veća u preispitivanju objektivnosti članova komisije za pripremu referata. To mišljenje se traži za sve, a ne za ovaj konkretan slučaj.

Nakon toga je 8. jula održana redovna sednica Senata na kojoj je dopunjen Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku, odnosno ubačen je član koji će, prema mišljenju dela akademske zajednice, poslužiti da etičke komisije kao univerzitetska institucija postanu „sigurna kuća“ za razne uzurpatore akademskih sloboda.

Nova Etička komisija FON-a

Kako je naš list prvi pisao, više desetina profesora Beogradskog univerziteta je u junu podnelo zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv pojedinaca koji su učestvovali u donošenju odluka da doktorat Siniše Malog nije plagiran. Žalbe su, između ostalog, podnete protiv Ondreja Jaška, mentora Siniše Malog i članova Etičke komisije FON-a, među kojima je i Mladen Čudanov. Postupci nisu završeni. U sredu je sa sednici Nastavno-naučnog veća FON-a izabrana nova Etička komisija, za čijeg predsednika je predložen Milan Martić, koji je bio dekan FON-a u vreme otvaranja „afere“ Mali. Martić međutim nije izabran na ovoj sednici jer je Veće odlučilo da zatraži pravno mišljenje Univerziteta može li on da bude na pomenutoj funkciji, pošto je i predsednik Saveta Fakulteta.

Čudanov: Izbor u zvanje treba razdvojiti od žalbe

Mladen Čudanov je ranije za N1 rekao da njegov izbor u zvanje treba razdvojiti od žalbe koja je podneta za rad u Etičkoj komisiji. Dodaje da niko nije kriv dok se ne dokaže, da o žalbi tek treba da se izjasni nova Etička komisija. Takođe i da pravilnik jasno traži da Etička komisija mišljenje donosi na osnovu mišljenja Stručne.

„Etička komisija ne može da donosi odluke, već daje mišljenje, na osnovu dokumentacije koju dobije. Kada smo u dokumentaciji imali i formalnu žalbu, uvažili smo je predlaganjem javne opomene kandidata. Etička komisija nije vodila ni usmeravala ovaj proces, Etička komisija nije tražila članove u sastavu Stručne komisije niti pisala njen izveštaj. Ja se distanciram od svega toga i ne želim da mi se pripisuje krivica za te odluke, posebno one sa početka procesa. Smatram da su kolege koje su radile u Etičkoj komisiji pošteni, dobri ljudi i veliki profesionalci. Sad već godinama žalim što ovaj proces ugrožava moje zdravlje, mir i rad“, navodi Čudanov.