Neokonzervativci se distanciraju od Brejvika

Ali, navedeni autori osudili su novinare koji su doveli u vezu njihov rad sa tragedijom u Norveškoj, naglašavajući da je reč o besmislicama, baš kao u slučaju tvrdnji da je serijski ubica Čarls Menson pronašao inspiraciju za svoje zločine u numeri Bitlsa „Helter Skelter“.

Prema mišljenju Roberta Spensera, „ne postoji ništa što je Brejvik mogao da upotrebi kao opravdanje za ubistva“. Ipak, on tvrdi da imami „direktno podstiču svoje sledbenike da čine dela nasilja“. Sličan stav izrazio je Brus Bauer, koji je u tekstu objavljenom u Volstrit džurnalu napisao: „Tokom nekoliko sati mislio sam da su Oslo napali džihadisti i plakao sam za gradom koji je godinama bio moj dom, ali kada je objavljeno da je teror počinio naivni Norvežanin koji je smatrao da će na taj način zadati udar džihadistima, odmah mi je bilo jasno da će nasilje ugroziti našu kampanju“.

List Gardijan ocenjuje da je svima jasno da ni Spenser, ni Gelerova, ni Bauer „nisu dali pušku u ruke“ Brejviku, ali da nema opravdanja za islamofobiju koju izražavaju ti autori i njihovi istomišljenici. „Pojedini Evropljani, poput Holanđanina Gerta Vildersa podržavaju stavove neokonzervativaca u Americi, poznatim po strahovanju da će šerijatski zakon zameniti dosadašnji pravosudni sistem“, smatra komentatorka britanskog lista Sara Vildmen. Ona naglašava da ljudi poput Spensera, Gelerove i Bauera poručuju da je „zapadna civilizacija u opasnosti“, zbog čega ultradesničari stiču utisak da će njihova kultura postati islamizovana. „Imajući u vidu takvu retoričku atmosferu, uvek postoji mogućnost da će neko poput Brejvika to shvatiti kao poziv na oružje“, tvrdi Vildmenova.

Predstavnici muslimanske zajednice u Norveškoj smatraju da su Brejviku „isprali mozak“ ultradesničari. Kao argument za takav stav, Hasan Ali, koji je pre 12 godina došao u Norvešku iz Somalije, navodi za Bi-Bi-Si da je napadač četiri godine bio član Partije progresa, koja je neretko upućivala kritike vladajućim laburistima što „dovode muslimane u državu i brane njihova prava, uključujući pravo na zaposlenje“. S druge strane, norveški desničari tvrde da nisu ni na koji način uticali na Brejvika. „Akcije i uverenja Andresa Beringa Brejvika u suprotnosti su sa našom politikom i sistemom vrednosti“, navodi se u saopštenju Partije progresa.

Pojedini holandski mediji pozvali su ultradesničara Gerta Vildersa da se izjasni gde su granice njegovih poziva na borbu protiv islama na Starom kontinentu, kako se ne bi ponovila tragedija s kojom su se suočili Norvežana. „Vilderse, kaži tačno gde je granica“, piše levičarski list Folkskrant. Vildersovi protivnici smatraju da je uspon njegove Stranke za slobodu ugrozio imidž Holandije koja je u prošlosti smatrana „bedemom tolerancije“. U tom kontekstu, navodi se njegov 17-minutni film „Fitna“, koji predstavlja kritiku islama i koji su javno osudile vlasti Irana, Indonezije i Pakistana. Nekoliko meseci nakon prikazivanja filma na internetu Vilders je vraćen s londonskog aerodroma Hitrou jer su britanski zvaničnici strahovali da bi njegova poseta mogla da predstavlja okidač za nasilje.

Brejvikove zločine osudila je i francuska ultradesničarska stranka Nacionalni front, poznata po antiislamskoj politici. U njihovom saopštenju navodi se da je reč o kukavičkim i varvarskim delima.